Новосадско насеље Детелинара настало је после Првог светског рата, а на месту којим се протеже била је велика зелена површина претежно засејана детелином.
Као и сваки кварт са дугачком историјом, Детелинара је сведочила догодовштинама разних генерација, па тако и наших родитеља.
Иако је овај крај добио своју продужену руку, такозвану, Нову детелинару, раније је центар свих дешавања била Робна кућа и плато испред исте.
У превирању навијача фудбалских клубова Партизана, Звезде и Војводине, Детелинара се увек некако издвајала бришући разлике између највијачких група и окупљајући их у велику навијачку породицу “Корида“.
На овом простору су многе кафане отварале и затварале своја врата, али само су неке култне остале запамћене. Једна од таквих је свакако кафана Пилот која је некада било централно место за скупљање екипе која је себе називала “Паркаши“.
Њихови љути супарници били су “Робијаши“ који су се састајали у кафани Код Воје која се налазила на стадиону Радничког. Можда је до духа времена али тадашње супарништво је за разлику од данас значило само избегавање оног места на које је друга група ставила тапију.
У оскудици спортских дисциплина стари Детелинарци су проналазили алтернативе у активностима попут пљувања у даљ, пишања у вис, или трчања уз бандеру.
Занима вас како се трчи уз бандеру? Ако бисте питали стару Детелинарску гарду са задовољством би вам одгонетнули.
До прве праве спортске дисциплине дошли су када је један од њих са ДИФ-а мазнуо боксерске рукавице, а када је убрзо затим други пар рукавица стигао из Шапца, ови момци су званично имали више опреме за бокс од самог Боксерског клуба Војводине.
Мало је познато и да је Рукоментни клуб Раднички настао тако што омладина из краја није могла да региструје боксерски клуб па су пронашли алтернативу.
Сладолед код Мусе већ дуго не постоји на овом простору, али се прича о његовом киоску и сланом сунцокрету тадашњој омладини познатијем као цуња и даље преноси са колена на колено.
Стари Детелинарци који су некада били редовне Мусине муштерије, данас су, ако се нису одселили, редовни посетиоци Детелинарске пијаце. Зашто?
Зато што је пијаца најбоље место за сретање старих познаника и евоцирања успомена на нека стара, лепша, детелинарска времена.
Преузмите андроид апликацију.
