Вук Богдановић, професор департмана саобраћаја на Факултету техничких наука у Новом Саду и један од аутора „Смарт плана“ у разговору за НС Уживо детаљно говори и анализира зашто је војвођанској престоници потребан четврти мост који је уцртан Урбанистичким планом још 1963. године, али и које предлоге никада не би одобрио.
Нови Сад је био један од првих градова бивше Југославије који је урадио саобраћајне студије
Професор Богдановић открива и који су разлози што мост који је предвиђен у плановима пре више од 60 година, тек сада почиње са изградњом.
„Нови Сад је имао среће да је био један од првих градова бивше Југославије који је урадио саобраћајну студију. Још шездесетих година било је предвиђено да ће се мост налазити у продужетку Булевара Европе, који је исто тако планиран још из времена које сам поменуо. Оно што је спречавало да се тај мост изгради, био је нерешен однос са Железницом. На Булевару Европе постојала је нека ранжирна железничка станица. Иначе, у то време Железница Југославије била је једна конзервативна организација која је наследила неко земљиште. Имали су широке коридоре, и тешко су се тога одрицали. И то је трајало и трајало… Затим, неком приликом после две хиљадитих стекли су се услови и направљен је Булевар Европе“, објашњава професор Богдановић.
Зашто нам је мост потребан? Шта су Носам и Смарт план
„И можда је тада мост био планиран, а неки други није, као што је мост Слободе који је изграђен. Зато се поставља питање зашто је такав мост потребан Новом Саду?
Одговор је једноставан. Само треба отићи и погледати мост Слободе и видети шта се дешава, посебно улаз у Нови Сад који је врло специфичан због тога што има изузетно пуно левих скретања на првој раскрсници из Булевара Ослобођења ка Народног фронта, затим на следећој раскрници…Шта хоћу да кажем? Има јако много захтева који су везани за правац скретања. То је наравно био предмет и свих тих саобраћајних студија које су такође потврдиле потребу за изградњом новог моста. Једна од тих је студија звала се „Носам“ и урађена 2009. године. Ми смо урадили „Смарт план“ 2017. године који је такође потврдио да постоји потреба за изградњом моста.
Заједничко је да велики број активности који генеришу нека путовања премештен из централних делова града ка западу, што је логично. То је површина које је била врло повољна за изградњу, јер је центар града ограничен из разноразних разлога. Због просторних, а и због тога што тамо има јако много објеката и зграда које су под заштитом и напросто немогуће је у таквом профилу улица организовати некакве активности. Уопште не треба бити неки велики саобраћајни стручњак па то приметити“, детаљно анализира професор.
Велика дневна миграција
Он даље објашњава да постоји велики број путовања из делова Војводине који гравитирају на Новом Саду и према истраживањима које су радили, много дневних миграната или такозваних дневних комутера који свакодневно путују из других градова или делова града.
Богдановић истиче да је њих око 25 посто што није занемарљив број.
„Наравно, сваком граду потребно је што више мостова, ми то зовемо скрин линија – ви морате да прођете, ако хоћете да дођете до града. Када је мост Слободе био срушен, па прављен, Европска комисија која је то финансирала није одобрила да се уради још једна трака. Сада се види колико нам је потребна“, наглашава професор.
Решавање саобраћајних проблема, истиче Богадновић може се решити на два начина.
„Један начин је саобраћајном политиком са различитим мерама, а други је изградња капацитета и то су показале све студије. Мост би скратио пут Новог Сада са сремском страном, повезивање са Беочином, Сремском Митровицом, Иригом, Румом, па и са Босном. Сви ови дневни мигранти које сам помињао имаће могућност да практично дођу директно у град. Тиме би се растеретио мост Слободе, значајно се побољшао ниво услуге на потезу од моста до Железничке станице“, набраја све предности Богановић и додаје да у садашњим околоностима није могуће увести чак ни жуте траке.
Кружне раскрснице у овом случају грешка, биће хаос по седам – осам сати дневно
Шеф департмана за Саобраћај на Факултету техничких наука у Новом Саду истиче да се не слаже са мишљенима који би да тај мост био теретни јер како објашњава они јако ретки у свету.
„Сви саобраћајни токови у већини се састоје од путничких аутомобила. Када је реч о теретним возилима предвиђена су да буду упућена новим коридором који се зове Фрушкогорски, обилазницом око Петроварадина на мост који ће се повезати са ауто – путем. Теретни токови ни у ком случају неће пролазити преко овог моста, нити ће то било ко дозволити. Постоји још једно питање, а то прикључак са околним улицама. Уколико би се градиле кружне раскрснице, мост би остао потпуно без функције. Замислите, на пример, шта би се догодило ако би се тај мост изградио, да спустите још једно 1000 возила на ту раскрсницу. Раскрсница која би се направила као кружна била грешка. Одговор људи који су о томе одлучивали био је „Шта нас брига, направићемо семафор“.
„Постоје сведоци који то могу да потврде, да је одговор био такав. Решења и студије које се сада раде од стране колега из Урбанизма предвиђа раздвајање тих токова који настављају да иду даље Булеваром Европе ка Футушкој улици“, открива Богдановић и истиче да не разуме да ли ће таква решења нарушити изглед града, али тврди да ако на тој ракрсници убаците још 1000 возила бити хаос минимум седам, осам сати у току дана.
Правити два нивоа, кружња раскрсница лоше решење
Богдановић нуди одрживо решења, а то је градња два нивоа који ће са саобраћајног аспекта представљати добар ниво услуга.
„Имате то у Београду код Арене, нико није то спустио на аутопут… Таквих решења има у Бриселу, Минхену, Паризу. То је нешто што се ради ако имате мањак капацитета, што је случај у Новом Саду. Да се ради кружна раскрсница, за мене је самоубиство са предоумишљајем“, закључио је.
Еколошки аспект, траке за бициклисте и пешаке
На констатацију да ће мост имати и бициклистичке стазе и пешачке стазе по плану и да ће имати и еколошки аспект.
Повећан број људи који користе бицикл као превозно средство
„Нови Сад има дугу традицију вожње бицикала и оно што ме јако обрадовалало је да смо радили истраживање 2017. године да се број учешћа у мобилности бициклистичког саобраћаја повећан на неких један, један и по посто на чак девет и по посто. Грађани са сремске стране апсолутно немају квалитетну могућност да своју потребу мобилности реше бициклом“ нагласио је.
Када буде изграђен, то ће бити прелеп мост
Професор подсећа на идеју да се на стубовима моста Франц Јозеф направи бициклистички мост, одлична ствар.
„Ово о чему причам када је реч о четвртом мосту била би још једна сјајна ствар зато што би таква могућност постојала и на њему. Ако се пројекат реализује, надам се да хоће, Нови Сад ће добити један прелеп мост, а мостови за мене увек ремек дело.“
Investicija budućnosti – Nova zgrada Kliničkog centra Vojvodine (FOTO/VIDEO)
Преузмите андроид апликацију.
