Нови Сад је у периоду пре избијања Другог светског рата био прави фудбалски град. Ако погледамо службени билтен Новосадског лоптачког савеза из 1941. године, доћи ћемо до занимљивог податка да је у том периоду на територији града било активно чак 17 фудбалских клубова.
Прву фудбалску представу у Новом Саду приредили су 1902. године студенти који су студирали у Пешти.
Јасно је да тада нису постојали професионални играчи, па су у почетку клубове оснивали ентузијасти, заљубљеници у ову игру. Примера ради, Фудбалски клуб „Војводина“ основан је у првој половини 1914. године у штрикерској радњи Саве Шијакова, на почетку Темеринске улице.
Наравно клуб тада није имао свој терен, па су играчи у почетку тренирали на пољанчету код „Четири крајцаре“, на крају садашње Шумадијске улице.
Већина ће се сложити, најзначајнији клуб у Новом Саду била је „Војводина“, уједно и атлетски клуб који је остварио највећи успех у историји новосадског спорта пре Другог светског рата. Осим Воше, истакнут је био и „Раднички“, основан 1925. године, први клуб у Новом Саду који је на основу интернационалних основа успео да у свом раду окупи и Немце и Мађаре и Србе и Јевреје.
Дерби „Партизана“ и „Црвене звезде“? Заборавите на то! Много пре него што су ова два клуба уопште и основана, Нови Сад је имао свој велики градски дерби.
Наиме, најљући ривал ФК „Војводина“ на спортском бојилишту несумњиво је био „Новосадски атлетски клуб/Újvidéki Atlétikai Club“ (НАК).
Овај клуб основан је 1910. године и окупљaо је углавном новосадске Мађаре. Фудбалери НАК-а такмичили су се са највише успеха током првих година после Првог светског рата, када су били прваци Новог Сада. Посебно је интересантно да је НАК први у Новом Саду формирао екипу ветерана, који су играли егзибиционе мечеве.
Након Другог светског рата, ова екипа је распуштен и формиран је нови клуб под називом „Еђшег“, који се 1955. године спојио са ФК „Трговачки“, а тада је новоформирани клуб понео име „Нови Сад“. Током 1966. године „Нови Сад“ се спојио са клубом „Раднички“ са Детелинаре, где су и нашли нови дом. Тамо и данас играју.
Такође у Новом Саду је постојао и фудбалски клуб новосадских Јевреја, СК „Јуда Макаби”. Овај клуб основан је 1920. године, а идеја о његовом формирању рођена је међу Јеврејима – аустроугарским официрима заробљеним у Русији. Клуб је имао запажене резултате и био један од успешнијих, да би током Другог светског рата и због трагичне судбине новосадских Јевреја потпуно нестао.
У Новом Саду је током периода између два светска рата постојао и клуб Истра, који су основале избеглице, приспеле у Нови Сад након Истарске кризе.
Колико је љубав према фудбалу велика, најбољи је пример Фудбалски клуб „Славија“, који је у својим редовима обједињавао традиционалне ривале, Салајку и Подбару.
Постојао је и Фудбалски клуб „Југославија“, баш као и читав низ других клубова који су у својим редовима гајили љубав према фудбалској игри.
Што се игралишта тиче, она су била разбацана по целом граду.
Најпознатије је свакако стадион „Карађорђе“, који су управе „Јуде Макабија” и „Војводине” на Видовдан 1924. године свечано отвориле.
Игралиште „Радничког“ је било на Београдском кеју, на месту данашње Кванташке пијаце, а игралиште „Железничара“ прекопута стадиона „Карађорђе“, на месту где се данас налази управна зграда Електровојводине.
ФК „Јуда Макаби“ имао је тих година своје игралиште код Артеског купатила, односно код данашње Јодне бање.
Међутим, оно што је свим игралиштима било заједничко је да због слабог материјалног стања клубова, ниједно није имало покривена седишта ни трибине.
Poklanjamo vam specijalni dres Vojvodine koji obeležava 110 godina postojanja kluba! (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
