Депресивно расположење, губитак интересовања и задовољства, смањена енергија, осећај кривице, смањено самопоштовање, песимизам, самоубилачке мисли или дела, поремећаји спавања и недостатак апетита су симпотми који код оба пола могу да укажу на депресију. Код мушкараца се додатно врло често могу приметити додатни симптоми.
Тек последњих година је развијен појам „мушке депресије“ у стручним круговима. Претпоставка је да код мушкараца одређени знаци често прикривају уобичајене, добро познате симпотоме депресије. Могући разлог за то лежи и даље у недостатку сазнања о томе да се психичка обољења код мушкараца манифестују са другачијим симптомима него код жена.
Сазнања о овим полним разликама до сада нису прихваћена у званичној дијагностици нити у свести јавности.
Међутим познато је да се зависност од алкохола чешће јавља код мушкараца него код жена. Код мушкараца се врло често могу приметити и раздражљивост, агресивност и ризично или зависничко понашање.
„Да ли је у таквим ситуацијама реч о депресији или болести зависности не може се недвосмислено одредити, али овакви симпотми код мушкараца се морају схватити озбиљно и разјаснити уз помоћ лекара“, наглашава Јоханес Ванката, начелник Одељења за социјалну психијатрију Универзитетске клинике за психијатрију и психотерапију Медицинског универзитета у Бечу.
У Аустрији тренутно 730.000 људи живи са депресијом, од тога су 264.000 мушкарци. Чињеница да се код мушкараца ређе дијагностикује депресија сада се само делимично приписује томе да мушкарци не траже медицинску помоћ у мери у којој то раде жене. Последња истраживања указују на то да би хормони могли да играју значајну улогу. Као могуће објашњење се разматра различита густина рецептора за хормоне естроген и прогестерон.
„Када говоримо о социјалним факторима ризика за настанак депресије бројне студије су показале да код жена вишеструко оптерећење (домаћинство, брига о деци, посао) и међуљудски сукоби повећавају ризик од обољења, док су код мушкараца то развод, раскид са партнером и проблеми на послу“, додаје Ванката.
„Потпуно је здраво на претње или кризе одговорити страхом, бригом или песимизмом. Међутим ако симптоми потрају више недеља без престанка и толико су изражени да ометају функционисање у свакодневном животу, требало би узети у обзир да се можда ради о психичком обољењу“, објашњава Ванката.
Преузмите андроид апликацију.
