Интересанто је да су пронађени добри резултати код умерене, чак и слабије дозе физичке активности од званичних препорука, каже дефектолог соматопед Марија Трајков.
Депресија је поремећај расположења који је све заступљенији у савременом свету. Немогућност контролисања стреса, лоши међуљудски односи, усамљеност, осећај безизлаза, који се често „лече“ обилним оброцима, временом нарушавају и психичко и физичко здравље. Јаљају се тренуци када нам није ни до чега, када је човеку толико тешко да мора да се затвори у четири зида и прележи дан.
Стручњаци наглашавају да је баш у тим моментима битно да се и последњим атомом снаге покренемо и активирамо тело. Чак и минимално физичко вежбање може да нам обезбеди енергију, која ће бити покретач за храбро суочавање са могућим проблемима.
Усамљеност и хроничне болести утичу на расположење
Постоје различити облици поремећаја расположења који некада могу да буду толико снажни, да онеспособе човека за обављање и најједноставнијих животних активности. Депресија је увек тешко стање, без обзира на године, али уочава се да се неки облици поремећаја расположења чешћи у старијем животном добу. Усмаљеност и хроничне болести довољне су да човеку покваре расположење, које се некада може поправити и обичном лаганом шетњом у парку.
Физичка активност и депересија
Физиотерапеут и дефектолог соматопед, доктор неуронаука Марија Трајков у разговору за портал еКлиника објашњава да заинтересованост за физичком активношћу прогресивно опада са годинама и да су старије особе због могућих падова и прелома демотивисане да се баве физичком активношћу.
– У последњој деценији развијен је велики број програма који су засновани на примарној заштити, а који помажу неактивним одраслим особама са хроничним болестима да постану физички активни. Ефикасни приступи мотивисању старијих особа су очито потребни. Најбоља мотивација ка дугорочном “конзумирању” физичке активности је доказ о њеној ефикасности. Међутим, без обзира што старије особе признају теоријску свест о предностима вежбања и изражавају жељу да усвоје режиме вежбања, њихове намере често не успевају. Са оваквим проблемом се сусрећу физиотерапеути са свим узрасним групама када након завршене терапије треба да мотривишу пацијенте да наставе да вежбају кући. Можда је добро за почетак понудити неку активност која је умереног интензитета и не захтева превише когинитивног ангажовања, која не подсећа на “строго и обавезно” вежбање већ на неки друштвени догађај – препоручује Марија Трајков.
Бољи квалитет живота уз физичку активност
Светска здравствена организација саветује да здраве особе старости 18 до 64 године вежбају најмање 150 минута (умерена физичка активност) или најмање 75 минута енергичног вежбања. Поједини лекари кажу да је „физичка акртивност“ лек и превенција за многе болести.
Марија Трајков подсећа да велики број студија говори у прилог томе да физичка активност и вежбање имају повољан утицај на човеково здравље, како физичко тако и ментално, као и утицај на дужину живота. Уочава се да је код старијих особа које вежбају боље физичко и психосоцијално здравље, ове особе имају бољу развнотежу, мање падова, боље когнитивне способности и свеукупни квалитет живота.
Добри резултати и код умерене и слабе физичке активностии
Велики је проблем ипак како мотивисати особу са неким поремећајем расположења да почне да вежба, јер је могуће да депресивним особама и свакодневни послови буду изузетно заморни и бесмислени. Марија Трајков потврђује да је депресија међу старијим особама један од најозбиљнијих здравствених проблема са којим се савремено друштво суочава, и да је често повезана са ниским степеном физичке функционалности.
– У највећем броју истраживања доказано је да вежбање између осталог делује и на расположење. Велики број студија показује да постоји више од једног механизма који ће деловати превентивно. Осим активације неуролошког система, интересанто је да је предложени механизам и самоперцепција и слика о телу. Поред тога, треба размотрити и средину као потенцијал за превенцију, јер је уочено да је коришћење зелених површина повезано са мањим ризиком од депресије. Интересанто је да су пронађени добри резултати код умерене, чак и слабије дозе физичке активности од званичних препорука – наглашава Марија Трајков.
Када могу осетити први ефекти?
Стручњаци прецизирају да се умерена, па и мала физичка активност има позитивно деловање на благе и умерене облике депресије. Поједина истраживања наводе да је за побољшање расположења неопходан већи број тренинга током недеље и интензивније вежбање. Могуће је да се позитивни ефекти на расположење осете веома брзо, али верује се да је ипак потребо да прође један месец.
Вежбање, како се наглашава, може да ублажи симптоме депресије и анксиозности, јер долази до ослобађања ендорфина „хормона среће“.
Марија Трајков је професор струковних студија на Академији струковних студија Београд, Одсек Висока здравствена школа, Катедра за физиотерапеуте и радне терапеуте. Виши је физиотерапеут и дефектолог соматопед, доктор неуронаука.
Преузмите андроид апликацију.
