Делта сој корона вируса, који се брже шири од претходних варијанти, може бити отпоран и на неке од третмана антителима, па чак и на делимичну вакцинацију, показала је студија француског Института Пастер.
Истраживачи су тестирали крв људи који су претходно били заражени ковидом, као и оних који су примили само једну дозу вакцина „Фајзер“ или „АстраЗенека“, закључивши да такве врста заштите није довољна за неутралисање овог соја.
Међутим, само после две дозе вакцине, овај сој је успео да буде „нокаутиран“, показали су резултати истраживања објављени у часопису „Натуре“.
Оливије Шварц, аутор студије и шеф одељења за вирусе и имунитет на француском Институту Пастер, рекао је да резултати студије објашњавају узроке повећане преносивости делта соја, посебно у делимично невакцинисаним земљама.
„Доказали смо да је повећана преносивост делта соја повезана са делимичном отпорношћу на неутралишућа антитела“, изјавио је Шварц.
Делта сој је забринуо здравствене званичнике због своје способности брзог ширења. Први пут је идентификован у Индији, а проширио се на више од 90 других земаља.
„Ова студија говори зашто вакцинација има заштитну улогу против делта соја тек након две дозе вакцине. Једна доза вакцине не активира довољне количине неутралишућих антитела“, изјавио је Шварц.
У поређењу са алфа сојем, који је први пут откривен у Уједињеном Краљевству, делта сој је четири пута мање осетљив на антитела у крви људи који су се опоравили од ковида до 12 месеци након њихове инфекције.
Појединци који су добили само једну инјекцију вакцина „Фајзер“ или „АстраЗенека“ били су или слабо или уопште нису заштићени ни против делта ни против бета соја, који је први пут откривен у Јужној Африци.
Међутим, са другом дозом вакцине, одговор неутралишућих антитела је био 95 одсто, показала је студија.
Поред тога, антитела произведена вакцинама била су три до пет пута мање ефикасна против делта соја, у поређењу са алфа и бета варијантом вируса.
