Деца не уче о лепом понашању само кроз правила и родитељске савете. Много више усвајају посматрајући одрасле — начин на који разговарају, решавају неспоразуме, показују поштовање и реагују у непријатним ситуацијама.
Зато није необично да дете понови реч коју је чуло од родитеља, али и да преузме њихове навике, начин комуникације и однос према другим људима. Оно што одрасли раде често оставља снажнији утисак од онога што говоре.
Наравно, свако дете понекад реагује непримерено, повиси глас или каже нешто што може повредити другога. То је део одрастања и учења. Међутим, родитељи својим примером могу помоћи деци да постепено развијају емпатију, самоконтролу и осећај одговорности.
Ових шест једноставних реченица може бити добар почетак.
1. „Погрешио/ла сам, извини“
Родитељи понекад забораве да и сами могу погрешити пред децом. Ипак, признавање грешке не умањује њихов ауторитет, већ показује да је важно преузети одговорност за своје поступке.
Ако смо били неправедни, повисили тон или пребрзо донели закључак, искрено извињење детету показује да нико није савршен и да се грешке могу исправити.
Када деца виде да родитељи умеју да признају сопствене пропусте, лакше уче да и сама преузму одговорност уместо да кривицу пребацују на друге.
2. „Молим те“ и „хвала ти“
Ове речи делују једноставно, али су важан део свакодневне комуникације. Деца ће их лакше усвојити ако их редовно чују у кући, у продавници, међу пријатељима и у другим свакодневним ситуацијама.
Када родитељ љубазно замоли за помоћ или се захвали некоме на услузи, детету показује како изгледа поштовање у пракси.
Уместо да само подсећају децу на правила пристојности, одрасли могу много више постићи сопственим примером. Лепе речи тада постају природан део понашања, а не нешто што дете изговара само зато што се то од њега очекује.
3. „Опрости“ или „Извини“
Свакоме се догоди да некога случајно прекине, стане му на пут или га ненамерно повреди својим поступком. У таквим тренуцима извињење показује да примећујемо друге људе и уважавамо њихова осећања.
Деца постепено уче да нису сама на свету и да други такође имају своје потребе, време и лични простор.
Када родитељи у свакодневним ситуацијама показују обзирност, деца лакше схватају зашто је важно сачекати свој ред, не прекидати друге и признати када смо погрешили.
4. „Како мислиш да се друга особа осећала?“
Када дете каже нешто увредљиво или се непријатно понесе према вршњаку, родитељи често одмах реагују упозорењем да такво понашање није прихватљиво.
Ипак, корисно је и подстаћи дете да размисли о томе како су његове речи или поступци утицали на неког другог.
Питање о туђим осећањима може му помоћи да развија емпатију и да постепено разуме да нешто што је њему смешно или безазлено другу особу може повредити.
Од малишана не треба очекивати да увек знају како да одговоре. Важно је да родитељи стрпљиво разговарају с њима и помогну им да препознају туђе емоције.
5. „Разумем да си љут, али није у реду да тако поступаш“
Љутња, разочарање и фрустрација природан су део одрастања. Дете може бити узнемирено јер није добило оно што жели, мора да прекине игру или се посвађало са братом, сестром или другом.
Родитељи треба да покажу да разумеју његова осећања, али и да му јасно ставе до знања да вређање, ударање и намерно повређивање других нису прихватљиви.
На тај начин дете учи важну разлику: има право да осећа љутњу, али мора да учи како да је изрази без повређивања других.
Уместо кажњавања сваке бурне реакције, родитељи могу помоћи детету да пронађе прихватљивији начин да покаже шта га мучи.
6. „Не“
Реч „не“ понекад је тешко изговорити, нарочито када родитељи желе да избегну расправу или дечје негодовање. Ипак, јасне и доследне границе важне су за одрастање.
Деца треба постепено да науче да не могу увек добити оно што желе и да понекад морају да прихвате разочарање. То не значи да родитељи треба све да забрањују, већ да правила буду разумљива и примерена узрасту детета.
Када је могуће, добро је објаснити разлог због којег је нешто забрањено и понудити прихватљиву алтернативу.
Подједнако је важно да деца науче да и сама могу рећи „не“ када им је непријатно или када неко не поштује њихове границе.
Лепо понашање учи се сваког дана
Ниједно дете неће увек бити стрпљиво, љубазно и спремно да призна грешку. Одрастање подразумева учење, грешке и постепено стицање социјалних вештина.
Ипак, родитељи имају важну улогу у том процесу. Начин на који разговарају са својом децом и другим људима, како решавају сукобе и како се односе према туђим осећањима може бити снажан пример који деца следе.
На крају, лепо васпитање не подразумева само изговарање речи „молим“, „хвала“ и „извини“. Оно се огледа у поштовању, разумевању, одговорности и спремности да водимо рачуна о другима.
Мажете крему, а кожа вам је и даље сува? Можда правите ову грешку одмах након туширања
Преузмите андроид апликацију.
