Светска организација за заштиту природе WWF данас је, поводом обележавања Међународног дана биолошке разноврсности, упозорила на драматичан пад биоразноврсности у свету јер према последњем Извештају о стању планете, популације дивљих врста у просеку су мање за 73 одсто од 1973. године.
Посебно се истичу популације слатководних врста које су смањене за 85 одсто, наводи WWF.
До тога нас је, како је истакнуто, довело загађење, климатски притисци, директно искоришћавање ресурса, убрзани технолошки и индустријски развој, као и небрига влада, компанија па и свакога од нас.
Како бисмо сачували наше, али и станиште свих живих бића у региону, WWF наводи да ради на очувању и опоравку станишта дивљих врста, обнови природних токова река, јачању отпорности Јадранског мора, климатском прилагођавању и отпорности као и укључивању најважнијих доносиоца одлука у те процесе.
Иако су неке земље нашег региона, попут Хрватске и Словеније, ставиле под заштиту 38 одсто односно 40 одсто своје територије, друге, попут Босне и Херцеговине, заостају с тек 3,5 одсто.
Делотворност управљања заштићеним подручјима и потреба за прекограничном сарадњом и даље су кључни изазови за очување биолошке разноврсности региона.
Програмска директорка WWWF-Адрије Дуња Мацоко Дрвар наводи да је утицај који WWF жели да оствари мерљива заштита, опоравак и одрживо, још боље – заједничко, управљање кључним врстама и стаништима у региону, уз истовремено осигурање да од опоравка природе просперирају и људи.
“У том смислу, до 2030. године желимо да имамо 30 одсто копненог подручја под сврсисходном заштитом, успоставићемо слободан ток за 250 километара река и учинити да Јадран буде отпоран екосистем који ће хранити најмање 1,5 милиона људи”, истакла је она.
Додала је да ће се WWF и даље залагати за одржавање климатских политика и политика заштите биоразноврсности у фокусу и радити на усмеравању јавних средстава у заштиту природе и животне средине.
Наш регион има неколико значајних речних система који играју кључну улогу у слатководним екосистемима тог подручја.
На пример, делта Неретве је међународно препозната по својој орнитофауни, с више од 310 забележених врста птица.
Прекогранични резерват биосфере Мура-Драва-Дунав, који је УНЕСКО ставио под заштиту, такозвани Европски Амазон, сачињен од 700 км дугачког зеленог појаса који повезује више од 800.000 ха изузетно вредних природних и културних предела, дом је највеће популације гнездећих парова орлова белорепана у Европи и станиште угрожених врста као што су мала чигра, црна рода, дабар, видра и јесетре.
Овај предео је такође, важно одмориште за више од 250.000 миграторних водених птица сваке године.
Треба нагласити да биоразноврсност није само биљни и животињски свет, него и човек.
Оно што је потребно нама, потребно је и свим другим живим бићима, а то је да имамо праве услове за живот – здраву храну, чист ваздух, чисту воду и што мање ванредних елементарних непогода.
Око 90 камиона хуманитарне помоћи ушло у Газу након 81 дана блокаде
Преузмите андроид апликацију.
