Садашња градска четврт Сајлово некада је била много мање насељена, а његов појас зеленила служио је за одржавање различитих спортских игара и других садржаја, али и као станиште многобројних животињских врста.
Земљиште је било мочварно и неплодно и углавном служило за напасање стоке. Бројни салаши служили су за смештај јефтине сезонске радне снаге. Власници кућа повремено су их обилазили, јер су углавном становали у граду, док су на салаше долазили током лета.
На Сајлову је у међуратном периоду постојао хиподром, али коњичке трке нису често одржаване пре Другог светског рата, па је простор уступлјен Аеро-клубу 1939. године за спортски аеродром, истиче се у књизи “Туристички водич кроз стари Нови Сад” аутора Зорана Кнежева.
Ту су биле смештене једрилице и авиони који су их вукли, у хангарима који су били направлјени од грађе порушених трибина хиподрома. Уз аеродром је изграђена и радионица за израду и поправку једрилица „Јастреб”.
Аеро-клуб се 1953. године преселио на новоизграђени спортски аеродром на Ченеју, а „Јастреб” је постао ауто-сервис.”
Станиште ситних веверица
„Такође, на слатинастим пашњацима Сајлова, некада је био велики број текуница, животиња величине мањег пацова, само са кратким репом у облику четкице. На истом терену је и војска вежбала, па је простор био испуњен ископаним и оставлјеним рововима, артилјеријским и митралјеским гнездима и сл.“, истиче Кнежев у својој књизи.
Након Другог дветског рата почиње индустријализација Сајлова
Након Другог светског рата почело се са насипањем песка речним багерима и припремама терена за градњу „Новкабела“. Тиме је зачета индустријска зона Југ.
На Сајлову се налази Научни институт за ветеринарство (са десне стране пута, стотинак метара пре Новог гроблја) у згради коју је подигла Матица српска по завештању Марије Трандафил за сиротиште које је ту премештено из зграде коју сада Матица користи.
Данас Сајлово – некад Исаилово
У повељи угарског краља Беле IV из 1237. године помињу се два насеља са именом Сајлово: Горње Сајлово или Сајлово И (на подручју данашње Клисе) и Доње Сајлово или Сајлово ИИ (на подручју данашњег Сајлова). Претпоставља се да је оригинално име ових насеља било Исаилово.
Модерно насеље Сајлово настало је у другој половини 20. века. На левој страни Руменачког пута, основано је 1974. године ново градско гробље, а уз гробље се, на истој страни Руменачког пута, формира и насеље са ушореним улицама.
Приземне породичне куће подигли су досељеници из Босне, Хрватске и других крајева бивше Југославије. Према старијим генералним урбанистичким плановима Новог Сада, ово подручје је било предвиђено за појас заштитног зеленила и простор на који би се ширило градско гробље. Данас важећи генерални урбанистички план Новог Сада до 2021. године, уврстио је овај локалитет у подручја предвиђена за индивидуално становање.
Цене плацева и некретнина најбоље осликавају експанзију Сајлова
Рачуна се да на Сајлову данас има око 2.500 становника, а како је за НС Уживо истакла дугогодишња мештанка, насеље је од 2000-их до данас скоро потпуно променило изглед. Од места у коме су доминирале њиве и по која кућа, данас се тражи плац више.
„На Сајлово смо се доселили 1999. године. Тадашњи поглед на насеље је био потпуно другачији од данашњег. Улица у којој смо купили плац била је дословно њива. Данас је то градско насеље где можете имати лагодан, али миран живот. Све оно о чему смо маштали када смо се доселили. О експанзији Сајлова највише говори цена плаца, која је у време нашег доласка била око 5.000-6.000 евра, док се данас иста квадратура цени на 30.000-40.000 евра“, истакла је саговорница.
Сајлово је данас градско насеље које има комплетно уређену инфраструктуру, сопствену месну заједницу, дом здравља, библиотеку, вртић, дечија игралишта… Прошле године су подигнути темељи за изградњу православне цркве, а у плану је да мештани ускоро добију основну школу.
Преузмите андроид апликацију.
