Изасланик председника Србије министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и председник Владиног Одбора за неговање традиција ослободилакчих ратова Србије Милица Ђурђевић Стаменковски предводиће данас у Београду државну церемонију полагања венаца поводом обележавања 26. годишњице Битке на Кошарама.
Церемонија ће почети у 11.00 часова преко пута КБЦ “Др Драгиша Мишовић – Дедиње” код споменика херојима са Кошара, саопштили су из министарства.
Венце и цвеће положиће и представници Министарства одбране и Војске Србије, представници борачких и ветеранских удружења, удружења за неговање традиција и чланови породица погинулих бораца са Кошара.
Битка на Кошарама вођена је од 9. априла, 1999. године на граничном прелазу Раса Кошаре, на граници тадашње СР Југославије и Републике Албаније. Граничари ВЈ са Кошара покривали су иначе стандардно потез од око седам километара државне границе. Реч је о тешко приступачном појасу Јуничких планина, источних обронака Проклетија
Терористи ОВК су напали припаднике Војске Југославије, са циљем копнене инвазије на Косово и Метохију и пресецања комуникације између јединица ВЈ у Ђаковици и у Призрену.
После тешких борби, Војска Југославије је успела да порази нападача и спречи његов улазак на КиМ.
Војска Југославије у борбама на Кошарама изгубила је 108 људи, међу којима 50 војника, 13 резервиста, 24 добровољца, двојица из Русије, односно Украјине, као и 18 старешина Војске Југославије, официра и подофицира. Рањено је 256 припадника ВЈ.
Међу погинулим нападачима, односно снагама НАТО били су, осим стотина припадника терористичке такозване ОВК и један Алжирац, вероватно исламистички ветеран, и по један Француз и Италијан.
Битка за Кошаре је званично завршена 10. јуна 1999. године, када се Војска Југославије на основу Кумановског споразума са снагама КФОР-а повукла са Кошара.
Војно технички споразум у Куманову, којим је прекинута агресија НАТО на Србију, односно Савезну Републику Југославију, потписан је 9. јуна 1999. године на војном аеродрому код Куманова.
Споразум су потписали британски генерал Мајкл Џексон, командант КФОР-а, односно међународних снага на Косову и Метохији, до октобра 1999. године, у име НАТО и генерали Војске Југославије и полиције Србије Светозар Марјановић и Обрад Стевановић, као представници Савезне Републике Југославије.
Војно техничким споразумом одређен је рок од 11 дана за повлачење снага Војске Југославије и Полиције Србије са простора Косова и Метохије.
Уместо њих у јужну српску покрајину доведене су јединице КФОР (37.000 војника), већином из земаља чланица НАТО.
Њихова обавеза била је обезбеђење мира, стабилности и безбедност за све грађане КиМ. Обавеза је такође била и повратак избеглих.
Наредног дана агресија НАТО на Србију, односно Савезну Републику Југославију, обустављена је. Истог дана, 10. јуна 1999, усвојена је Резолуција 1244 Савета безбедности ОУН.
Резолуцијом Савета безбедности 1244. предвиђен је такође, када се стекну услови, повратак одређеног броја припадника особља СРЈ и Србије, што никада није реализовано.
Повратак војске СРЈ у Копнену зону безбедности омогућен је 2001. године, а ваздушна зона безбедности укинута је 2015. године.
Почев од децембра 2008. године, на Косову и Метохији налазе се такође припадници ЕУЛЕКС, цивилне мисија ЕУ, састављене од полицајаца и судија.
Њихов мандат био је спровођење активности везаних за владавину права на Косову.
Мацут: Договорен временски оквир како да до краја јула завршимо зимски семестар
Преузмите андроид апликацију.
