Рација у Новом Саду 1942. године, позната и као Новосадска рација, представља трагичан епилог масовних ликвидација Срба, Јевреја и Рома које су извеле мађарске фашистичке власти на подручју тада окупиране Бачке.
Ова насилна акција, обављена у јануару 1942. године, била је један од најокрутнијих злочина у другом светском рату у АП Војводини.
Рација је започета на Божић у насељима Шајкашке – Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у градовима Бечеју, Србобрану, Темерину, а затим и у Новом Саду (од 21. до 23. јануара 1942. године).
Мађарске власти оправдале су ову акцију као полицијску рацију, настављајући официјелни наратив о борби против партизанског покрета. Међутим, у стварности, циљ је био уклањање „нежељених елемената“ с територија које су Мађарској припојене по завршетку априлског рата.
У периоду од само месец дана, између 3000 и 4000 људи било је жртва овог масовног покоља, што га је учинило највећим покољем у АП Војводини током Другог светског рата.
У самом Новом Саду, погубљења су се одигравала на различитим локацијама. Жртве, било мушкарци, жене или деца, бивале су брутално убијане, применом различитих метода… бајонетима, секирама и кундацима.
Жандари и војници водили су људе на различите локације, где би им неретко наређивали да клекну у снег. Жртвама је било пуцано у леђа, а оне би падале лицем у снег.
Неки су чак били насилно натерани да легну на земљу, где су тако и убијени. Управо оваква сцена се често понављала како са одраслим мушкарцима, тако и са женама, децом, па и одојчадима у наручју мајки.
Место јавног погубљења касније је означено таблом постављеном у Милетићевој улици, на кући број 10.
Споменик “Породица“, познатији као Споменик жртвама рације постављен је на Кеју давне 1971. године.
Урађен је у бронзи а на постаменту се налазе плоче са именима страдалих жртава у рацији која је спроведена од 07. до 29. јануара 1942. године.
Прича о породици Јовандић
Један од најсурових приказа злочина је трагична судбина породице Јовандић. На територији данашњег Булевара ослобођења и улице Краља Петра I, ова породица је постала жртва покоља.
Мајка, Јелка Јовандић, којој је одобрено да остане у животу, сваке ноћи је палила свеће и кандило за своје петоро синова. На крају, судбина њене деце је била трагична, а туга за изгубљеним синовима је носена све до њене смрти 1971. године.
Данас, улица у Новом Саду носи њихово име, а спомен табла на месту породичне куће сведочи о трагичном догађају. На зеленој површини у близини, посађено је пет јаблана и једна јела, што симболизује сећање на жртве.
Жртве ове рације, које су ликвидиране на најбруталнији начин, нису нашле почивалиште у гробници, већ су их егзекутори бацали у Дунав и Тису, који су тог леденог јануарског периода били потпуно замрзнути.
Иако се јавност данас сећа ових страховитих догађаја, комеморација се обележава сваке године, са дипломатским представницима Мађарске у присуству.
Новосадска рација, као трагично поглавље из историје, наставља да негује важност одржавања сећања и борбе против негирања историјских злочина.
Časopisi i novine koje su Novosađani čitali pre više od 100 godina
Преузмите андроид апликацију.
