Српска православна црква и њени верници славе Светог архангела Гаврила, благовесника радости, једног од седам великих ангела серафима који су учествовали у стварању света, најближих престолу Господа.
Архагел Гаврило је сведочанство о почетку настајања Божје творевине пренео пророку Мојсију јавивши му се у пустињи и поучивши га како да напише књигу Постања. Слави се као анђео Благовесник задужен за радосне или благе вести, и онај који је најавио Захарији рођење Јована Претече Христовог – Светог Јована Крститеља.
Јавио се Јоакиму и Ани и најавио рођење Пресвете Богородице Марије, а потом се јавио и њој да ће родити сина, спаситеља људског рода, Исуса Христа.
Највећа и најрадоснија вест у хришћанству коју је архангел Гаврило јавио је Васкрсење Христово.
Међу верницима је познат по једној од најлепших фрески – „Бели анђео“ из манастира Милешева. „Бели анђео“ је део композиције „Мироноснице на Христовом гробу“, а на фресци је представљен архангел Гаврило раширених крила, обучен у бео хитон како седи на великом камену и усплахиреним женама прстом указује на Христовог гроб, заправо у том тренутку већ место његовог васкрснућа.
„Бели анђео“ је гласник свевечне истине о Христовом васкрсењу и самим тим у српском народу се ова фреска укоренила као синоним за наду, спасење и чуда.
Саборни дан Светог архангела Гаврила празнује се такође 8. априла, односно 26. марта, према јулијанском календару, када СПЦ слави његова јављања кроз сву историју људског спасења.
За овог свеца су везни многобројни обичаји. Девојке не ваља да узимају ручне радове у руке, да шију и плету. Ипак, у народу је остало устаљено веровање да је ово најбољи дан за нови почетак.
Светом архангелу Гаврилу је добро да се моле нероткиње, јер се верује да он доноси „благе“ и лепе вести.
Архангел Гаврило је често слављен светац. Народ га сматра заштитником људи и стоке од временских непогода.
Преузмите андроид апликацију.
