Док Турију многи знају по кобасици, ово мало село поноси се и једним јунаком који је ратовао на пољима Андалузије у Шпанији. Његово име је Петар Драпшин, неки су га звали и „Шпанац“, а рођен је на данашњи дан, 15. новембра 1914. године.
Зашто баш „Шпанац“?
Иако рођен у Турији давне 1914. године, Драпшина је школа одвела у Србобран, а занат у Београд.
Придружио се радничком покрету, учествовао у акцијама СКОЈ-а, а касније отишао на студије у Праг.
Када је избио грађански рат у Шпанији, у Југославији се појавио велики број добровољаца који је желео да се бори на страни Шпанске републике, а један од њих био је и Петар Драпшин.
Више од 1.600 Југословена учествовало је у грађанском рату у Шпанији, а колоквијално су названи „југословенски Шпанци“.
Петар Драпшин истакао се у борбама код Алмансе и на Мадридском фронту.
Ипак, републиканци су претрпели поразе од војске Франциска Франка, а Драпшин одлази у логор у Француску заједно са остатком међународне војске.
Одатле је побегао у Загреб, а касније прешао и у Херцеговину.
Тамо је боравио под лажним именом, као Петар Илић, а врло брзо постао је заменик команданта оперативне зоне, а затим и командант лично.
Касније, почетком 1943. године, у Славонији је био командант Дванаесте славонске дивизије, а касније је пребачен и у Далмацију.
Чин пуковника добио је у мају те године, а крајем године постао је генерал-мајор, да би почетком 1945. године постао генерал-лајтант.
Његов послератни живот завршен је брзо, након несрећног случаја у ком је његов пиштољ опалио и усмртио га у новембру 1945. године. Имао је свега 30 година.
Постоје, наравно, и алтернативне приче. Једна је да је извршио самоубиство, што је Комунистичка партија желела да сакрије. Друга верзија је да је ликвидиран по наређењу Јосипа Броза Тита, јер је Драпшин уживао велику популарност, те га је Тито сматрао конкуренцијом.
Због својих подвига у шпанском грађанском рату имао је чин капетана Шпанске републиканске армије, а у Југославији је био носилац Партизанске звезде, Партизанске споменице и носилац Ордена народног хероја.
На првим изборима за Уставотворну скупштину ДФ Југославије кандидован је за народног посланика, али је наредно поглавље његовог живота прекинуто крајње изненадно.
У Новом Саду почаст његовом лику одата је именовањем улице у Старом граду, која и данас носи исти назив.
Преузмите андроид апликацију.