Српска православна црква и верници 6. маја славе Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру. Према народним обичајима, Ђурђевдан је празник који се односи на здравље укућана, удају и женидбу младих, плодност стоке и добре усеве.
Празник Светог Георгија једна је од најчешћих слава православних Срба. Ђурђевдан се у народу сматра за границу између зиме и лета.
Црква на овај дан обележава погубљење Светог Георгија, које се десило 23. априла 303. године.
Ђурђевдан је празник који се односи на народне обичаје, од којих су главни плетење венаца од биља, умивање биљем и купање на реци.
Понегде је обичај да се зеленилом кити на сам Ђурђевдан пре зоре, одлази у природу на ђурђевдански уранак, на неко згодно место у шуми које се изабере, на пропланку или поред реке.
На ђурђевданским уранцима млади се опасују врбовим прућем – “да буду напредни као врба”, ките здравцем – “да буду здрави као здравац”, копривом – “да коприва опече болести са њим” и селеном – “да им душа мирише као селен”.О Светом Георгију
Овај славни светитељ родио се у кући богатих и часних родитеља у Кападокији. Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао и већ у двадесетој години доспео до чина трибуна у служби цара Диоклецијана.
У то време цар је започео велики прогон хришћана. Млади Георгије је ступио пред цара и одважно рекао да је и он хришћанин. Тиме је започело његово страдање за веру.
Тамница, окови, крваве ране по целом телу и сва друга страшна мучења нису поколебали младића. Он се непрестано, усрдно и искрено, молио Богу, и Бог га је исцељивао и спасавао смрти на велико дивљење народа.
Када је молитвом васкрсао једног мртваца, многи су примили веру. Међу њима и царева жена Александра, главни жрец Атанасије, земљорадник Глигерије, потом Валерије, Донат и Тирин.
Цар је најзад одлучио да Георгија и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица је издахнула на стратишту пре погубљења, а Свети Ђорђе посечен је 303. године.
Многа чудеса дешавала су се од тада на његовом гробу. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере, учинио моћним да помаже свима који су у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.
Свети Георгије убија аждају
Свети Георгије се на иконама представља у војводском оделу, на коњу, са којег копљем пробада страшну аждају. Нешто даље од њега, стоји једна жена у господском оделу (вероватно царица Александра). Аждаја на икони представља многобожачку силу која је “прождирала” бројне невине хришћане. Свети Георгије ју је, по веровању, победио и својом мученичком смрћу задао смртни ударац “незнабоштву”. Под победом коју је однео над аждајом вероватно се мисли на заустављање прогона хришћана који је спроводио цар Константин.
Веровало се да купање и умивање ђурђевданском водом у рану зору гарантује здравље током читаве године. Купало се на сам дан празника, пре изласка сунца.
Историја, Срби и Ђурђевдан
У време српског ропства под Турцима, Турци су били одредили да им се годишњи порез плаћа у два дела: на Ђурђевдан и на Митровдан. Некада су овог дана хајдуци напуштали своја места зимовања, своје јатаке, и одлазили у шуму на заказано место да поново отпочну са хајдуковањем. У народу је остало сећање на тадашње хајдуковање, па је остала и изрека “Ђурђев данак – хајдучки састанак, Митров данак – хајдучки растанак”.
Преузмите андроид апликацију.
