Данас бележавамо Дан планете Земље. Прави је моменат да сви заједно допринесемо целокупном здрављу једине планете коју имамо, тако што ћемо чувати оно што је од ње остало.

Нажалост, разне врсте биљака и животиња заувек су нестале са наше планете. Лични допринос заштити планете даје и Милан Пауновић из Природњачког музеја у Београду.
Да бисмо знали у каквом је стању наша планета, морамо знати шта смо до сада изгубили, а шта нам је остало. Пауновић заједно са колегама из бројних институција припрема Црвену књигу сисара.
Црвене књиге су иначе национална документа која говоре о значајним променама у стању одређене групе организама.
„Ово је шеста по реду Црвена књига. До сада су изашле Црвена књига васкуларних биљака, водоземаца, гмизаваца, птица, неких инсеката… А ово је прва књига тог типа о сисарима у Србији“, рекао је у Јутарњем програму Пауновић.
Књига обухвата 41 врсту (које у угрожене) од 101 врсте колико је познато у Србији. Њен излазак се очекује до краја године.
„Јако је значајан документ, говори о биологији и екологији сваке врсте, говори о стању, о угрожености, о факторима који угрожавају, о мерама које су до сада предузете, и доносимо препоруке мера за будућност да би се те врсте очувале“, рекао је Пауновић.
Додао је да свака врста има своје специфичности и да су њихове популације различите бројности.
Последњих деценија није уочен степски скочимиш, који вероватно јесте присутан али са малим бројем јединки, европска видрица је ишчезла, како из Србије тако и у региону.
Истиче да је добар пример асистираног обнављања врсте – евроазијски дабар, који својевремено ишчезао, али је током 2003. и 2004, поново населио наше просторе.
Гост РТС-а је говорио и о заштити медведа у нашој земљи, чија се популација обнавља, али који је, како истиче, још увек рањива.
Пауновић је указао на утицај човека када је у питању угроженост одређених врста, говорећи и о непосредном утицају, кроз „притисак на станишта“.
„Штета је што тек сада имамо прву Црвену књигу сисара у Србији, међутим, надамо се да је ово само почетак, практично, на сваких пет до десет година треба да излазе нова издања тих књига, како бисмо, сходно стању у природи, ми адекватно реаговали и заштитили све врсте које су угрожене“, рекао је.
Србија спада у подручја са богатом фауном сисара.
„Стање је добро. Наша недовољно развијена индустрија је у прошлости допринела томе да дође до значајног очувања, и ако се упоредимо са земљама рецимо западне Европе, где је урбанизација енормних размера, ми смо релативно земља очуваног станишта и популација, али се о њима морамо бринути, и јако је важно да имамо прекограничну сарадњу јер природа не познаје границе, и заштита природе је интегрална ствар“, закључио је Пауновић.
Поручио је, поводом Дана планете Земље, да треба да се према природи односимо маниром доброг домаћина.
Преузмите андроид апликацију.