Најновије остварење Кристофера Нолана „Опенхајмер“ од својке премијере, редовно пуни биоскопске сале широм света и рани је кандидат за Оскара. Слава коју са правом ужива ово остварење подсетила нас је и на драму коју је о “оцу атомске бомбе” снимила телевизија Београд још давне 1970. године.
У Југославији 1970. године, за тв Београд, снимљен је филм “Случај Опенхајмер”. Режију потписује Арсеније Јовановић по сценарију немачког писца Хајнара Кипхарта, док чувеног физичара тумачи глумац Бранко Плеша.
Плеша је познат по свом доприносу југословенској кинематографији, осим глуме бавио се и режијом, а наслови по којима је познат српски глумац су свакако: „Лилика“ екранизација приповетке Драгослава Михаиловића и „Алекса Дундић“ југословенско-совјетски филм из 1958. године у режији Леонида Лукова о Алекси Дундићу, хероју из доба Руског грађанског рата.
Осим Плеше у овом црно-белом остварењу телевизије Београд играју још и Светолик Никачевић, Предраг Тасовац, Душан Булајић, Марко Тодоровић, Милош Жутић, Раде Марковић…
Београдска телевизија своју верзију филма о Роберту Опенхајмеру базирала је на суђењу које је физичар пролазио након Другог светског рата. У духу тв драме, радња целог филма смештена је у судницу у којој чланови већа испитују Роберта Опенхајмера, славног физичара и човека који је био на челу истраживачког рада тима за производњу атомске бомбе, о његовим везама са Совјетским Савезом и комунистичком партијом. Као сведоци се појављују његове колеге и пријатељи који евоцирају успомене на догађаје из Лос Аламоса и Другог светског рата који су претходили и довели до стварања бомбе.
У питању је екранизација стварног догађаја. Истрага која се против Опенхајмера водила у злогласно време антикомунистичке хистерије и „лова на вештице“ у време сенатора Џозефа Макартија, повезивала га је с многим људима који су били у Комунистичкој партији, иако он сам никада није био њен члан, већ само симпатизер комунистичке идеје.
Упркос слави коју је уживао широм света, Роберт Опенхајмер је завршио као жртва политичке игре у Америци због свог противљења прављењу хидрогенске бомбе, е схватио да бомба није направљена да прекине рат, већ да започне неке нове сукобе. Иако је његова лојалност Сједињеним Америчким Државама остала неупитна, забрањен му је приступ поверљивим документима о нуклеарном истраживањима и била је то неправда која га је дубоко погодила.
Многи филмски критичари већ су сврстали Ноланову модерну екранизацију „Опенхајмера“ у највиши ранг светске кинематографије, док филм са телевизије Београд од пре 53 године свакако није добио сличне рецензије. Ипак осим очигледне разлике у стиловима снимања и технолошким способностима, ови филмови дају различите перспективе на једну од највећих ратних прича у историји човечанства.
Тако да уколико сте гледали нови блокбластер, или планирате да га погледате, немојте заборавити ни на домаће остварење из 1970. године, а ко зна можда вам се више допадне од Нолановог остварења.
Преузмите андроид апликацију.
