Ирски национални празник Дан светог Патрика одавно је постао светски популаран, а понегде је његова прослава већа него у Ирској. Ипак детелина, пиво Гинис, музика и незаобилазна зелена боја на дан повежу цео свет.
Иако десетине милиона људи слави овај празник, питање колико њих заправо познаје историју по којој је он настао.
Иако је св. Патрик најпопуларнији светац у Ирској, он је заправо био Британац из имућније породице ког су пирати отели и одвели у Ирску као роба. Легенда каже да је током рада постао побожан, те му се јавио глас који му је рекао да побегне и врати се својој породици.
Ирска се назива отоком светаца. Ипак, ниједан од ирских светаца, осим св. Патрика, апостола Ирске, није ушао у Црквени календар.
Тек је најновији обновљени календар Цркве, у којем се више поштовало начело да у њему буду што више заступљене све земље и народи, уз св. Патрика уврстио и св. Колумбана, који се слави 23. новембра, а потицао је из Ирске.
Ирци, Патрика својим старим келтским језиком зову „Padraig“. Magonus Sucatus Patricius родио се негде око године 385. у Британији, која је тада стајала под римском влашћу.
Драгоцене податке о свом животу оставио нам је сам Патриције у спису званом „Исповест“.
У њему нам каже да је његов отац био и свештеник. Вероватно је то постао у старости. Тада закон о свештеничком целибату на Западу није био тако строг као касније.
Млади Патрик проводио је лагодан живот тадашњих повлашћених друштвених слојева. Није марио ни за студије ни за хришћанство, не знајући чак, да се послужимо његовим речима, ни за „Бога живога“.
Када је имао 16 година отели су га ирски гусари, након чега је наредних 6 година провео у Ирској као пастир.
Верује се да је током свог боравка у Ирској Патрик постао побожан. Након 6 година боравка у Ирској, Патрик је успео побећи и вратити се у Британију где је постао свештеник. Потом се, према традицији, вратио у Ирску како би ширио хришћанство.
Прича о његовом бегу од свог господара у Ирској ушла је у легенду.
Патрик је напустио свог господара, на морској обали пронашао лађу те замолио капетана да се укрца. По историјским подацима то је било негде у пролеће 407. године.
Након три дана вожње искрцали су се негде у сјеверној Галији, која је тада била опустошена како од Вандала тако и од војника Константина III. За Патрика је тај бег била права „одисеја“ пуна незгодних догодовштина.
Он и његови сапутници морали су путовати кроз 28 дана, а понестало им је хране. На Патрика, су потом навалили његови сапутници да се моли своме Богу и нека их спаси од глади. Он их је послушао, помолио се и убрзо су налетели на крдо свиња. Били су спашени.
Није познато тачно када и где се Патрик опростио од својих другова нити како се вратио у домовину, али знамо ипак да се сретно вратио својој кући и породици.
Ипак, његова мисија није тиме била окончана, још га је чекала главна радња.
Патрик је једне ноћи сањао необичан сан. У њему је видео како га Ирци, који су у већини били погани, зову да их научи хришћанској вери. Патрик је о сну озбиљно размишљао, молио се и дошао до уверења да га сам Бог зове назад у Ирску да му повери једну велику апостолску мисију.
Вратио се у Ирску и учио људе хришћанству и тиме заслужено стекао данашњи епитет највећег ирског светца.
Њему се приписује легенда да је отерао све змије са острва. Тачно је да их у Ирској ни данас нема, али научници сумњају да су је оне икада насељавале. Зато се ова прича узима као метафора за протеривање пагана и покрштавање Ираца.
Традиција – детелина као Свето Тројство
У Ирској људи са породицама ујутру иду у цркву, а како се пост прекида на дан припремају се јела од сланине/говедине и купуса. Уз то се служи незаобилазно пиво Гинис, које се пије из великих кригли.
Шамрок тј. детелина са три листа, као и зелена боја заштитни су знаци овог празника.
По легенди, свети Патрик је користио детелину са три листа како би Ирцима приближио појам Светог Тројства. Мада, по неким становиштима, детелина је усвојена нешто касније, док је испрва коришћен крст светог Патрика.
Када је реч о зеленој боји, наравно прва ствар коју помислите када кажемо Ирска је наравно зелена боја. Ко је имао прилику да посети ову невероватну земљу зна о чему говоримо.
Зелена боја је наравно симбол ирске и овог празника јер се налази и на државној застави, али занимљиво је да је у једном тренутку плава боја постала службена боја Одреда Светог Партика, англо-ирског витешког реда. Али убрзо зелена боја поново је преузела доминацију.
Како је 17. март дан Патрикове смрти, а и због његовог значаја за Ирце, он је испрва био слављен као религијски празник. Касније је постао средство за промоцију ирске културе, музике, наслеђа.
Такође, љубитељима овог празника фестивал у Даблину је незаобилазна туристичка дестинација.
Од националног празника до глобалне манифестације
Како је велики број ирских емиграната дошао у САД, ова земља је постала место где се празник светог Патрика прославља уз већу еуфорију и спектакл него у Ирској. Тамо има више људи ирског порекла него становника у Ирској.
У САД-у се организују параде, трке, а пије се зелено пиво обојено јестивом бојом што није случај у Ирској. У Чикагу се и река боји у зелено на кратко.
Сматра се да је тамо настао још један симбол овог празника- Леприкон (Leprechaun), мали мушкарац са риђом брадом и шеширом обучен у зелено.
Кобајаги, они су ти који чувају ћуп са златом на крају дуге. Оном ко га ухвати, испуниће три жеље како би га пустио или показати где је ћуп.
Традиционално се овај празник обележава и у појединим градовима у Србији.
Поводом празника ирске културе, Град Београд ће у ноћи између 16. и 17. марта, славећи српско-ирско пријатељство, зеленом бојом колоризовати објекте декоративног осветљења – Палату Албанија, Бранков и Мост на Ади, велику куполу Дома Народне скупштине.
Док ће се у Новом Саду у „Шамрок пабу“ и „Герила бару“ моћи прославити овај празник уз пиво, клопу и добру забаву.
Преузмите андроид апликацију.
