Ако сте икада приметили да вам дисање постане неправилно након што примите неочекиван имејл или док покушавате да саставите савршен одговор, можда се суочавате са “имејл апнејом”.
То је честа појава код људи који се ослањају на електронску пошту за посао или друге активности које изазивају висок ниво стреса.
– Имејл апнеја је неформалан израз који се користи за описивање несвесне склоности неких од нас да привремено зауставимо дисање или дишемо плиће док смо потпуно усредсређени на оно што се дешава на нашим екранима. То је често повезано са концентрацијом или стресом и притиском које осећамо док покушавамо да завршимо неки задатак. Није везано искључиво за имејл. То радимо и док шаљемо поруке, скролујемо садржај или се бавимо другим облицима интензивног рада – рекла је за Huff post Keri Hauard, лиценцирана клиничка социјална радница и тренер за анксиозност.
Када се овај феномен задржавања даха јавља током дописивања или скроловања, колоквијално се назива “екранска апнеја”. Понекад се назива и “лаптоп апнеја”, рекла је Џејми Џанко, оснивачица организације ReWild Breatwork.
– То је нешто што многи од нас раде док користе рачунар или лаптоп. У суштини, оно што се дешава јесте да се наша пажња сужава, нагињемо се ка екрану, а оно што посматрамо наш нервни систем готово доживљава као претњу, па тело заузима одбрамбени став – рекла је Џанко.
Прва ствар која се догоди када се припремате за нешто? Задржите дах, истакла је Џанко.
Даника Харис, соматска терапеуткиња и тренер из Тексаса, додала је: “Када се припремамо за нешто, често улазимо у режим очувања енергије.”
Обавештења о имејловима, као и неочекиване објаве на друштвеним мрежама, изазивају “хроничну напетост” у нашем организму.
Када је реч о пристиглим имејловима, постоји и осећај ишчекивања попут “Да ли сам нешто погрешио?” или “Шта ће пошиљалац тражити од мене?”, што додатно доприноси плитком дисању или задржавању даха.
Плитко дисање може појачати анксиозност
Плитко дисање у грудима, за разлику од дубоког дисања стомаком, шаље сигнал нашем нервном систему да остане у режиму “бори се или бежи”, што представља физиолошки одговор тела на стрес, рекла је Џанко.
Осим тога, када дишете плитко, што се често дешава када сте под стресом или када поново почнете да дишете након задржавања даха, убрзава се рад срца, рекла је Харис.
– Људи повећан број откуцаја срца често тумаче као узнемиреност и анксиозност – објаснила је Харис. Анксиозност, заједно са плитким дисањем, затим додатно повећава број откуцаја срца.
– Ако се то догађа, нећемо бити свесни других ствари које се дешавају у нашем телу, па је већа вероватноћа да ће напетост расти.
Можете стезати вилицу, стискати песнице или подизати рамена, рекла је она. Све су то знаци да ваше тело реагује на унутрашњу напетост.
– Задржавање даха, чак и несвесно, одржава тело и ум у стању појачане будности – додала је Хауард.
Пошто вас стрес са посла често прати током читавог дана, можда ћете приметити да често задржавате дах чак и када не проверавате имејлове. Или ћете приметити да сте хронично напети или стегнути, рекла је Хауард.
– То може довести до умора, главобоља, мишићне напетости или осећаја да сте стално под тензијом и на ивици. Можда ћете приметити и да повремено дубоко уздахнете, што је начин на који ваше тело покушава да поврати нормалан ритам дисања. Противтежа овом физиолошком стресу често су свесна пажња или соматске вежбе, јер је њихов циљ да успоре дисање, продубе удах и обезбеде кисеоник целом телу – рекла је Хауард.
То омогућава особи да обрати пажњу на читаво тело, уместо да несвесно буде фокусирана само на напетост у грудима или убрзан рад срца.
Тело затим наставља да одржава овај стресни одговор.
“Што смо дуже у стању високе активације и што чешће задржавамо дах, ситуација постаје гора јер се потпуно одвајамо од свог тела”, рекла је Харис.
Како да обратите пажњу на дисање
Ако приметите да задржавате дах док одговарате на имејл или да дишете плитко када добијете обавештење на телефону, то је у реду. То је нормална реакција и не треба да вас буде срамота због тога. Ипак, то није реакција која користи нашем мозгу или телу.
Први корак ка промени јесте свесност, рекла је Џанко, “а затим да почнете да примећујете када задржавате дах”.
Можда ћете открити да се то дешава када стигне имејл, када добијете обавештење са Фејсбука или чак током тешког разговора лицем у лице, рекла је она.
– Ако говоримо конкретно о ‘имејл апнеји’, обратите пажњу на своје дисање следећи пут када отворите електронску пошту. Већина људи ће открити да су вероватно већ почели да задржавају дах – рекла је Џанко.
Да бисте то спречили, издахните потпуно пре него што отворите имејл, спустите оба стопала на под, опустите вилицу и обратите пуну пажњу на оно што се дешава у вашем телу, додала је Џанко.
– Овде се не ради нужно о примени неке посебне технике, већ о развијању свести да је то нешто што је ваше тело научило да ради током времена – рекла је она.
Можете испробати и такозвано кохерентно дисање, које подразумева удисај кроз нос током пет секунди и издисај кроз нос током пет секунди, рекла је Џанко.
– То може бити прави спас на много начина – истакла је. Помаже да постанете свесни свог дисања и да га поново
научите да буде дубље, пуније и да укључује дијафрагму, а не само плитко дисање у грудима.
Плитко дисање у грудима одржава нас у стању појачане напетости и стреса, додала је она.
Такође може бити корисно да током радног дана правите паузе за кратку шетњу или неколико минута истезања, рекла је Хауард.
Технологија често чини да многе ствари делују као криза, иако то нису. Већина информација које стижу путем имејла заправо је неутрална, али то је понекад тешко запамтити.
– Имејл апнеја је подсетник да сав стрес који доживљавате не постоји само у вашем уму. Он се појављује и у вашем телу, чак и када тога нисте свесни – рекла је Хауард.
Преузмите андроид апликацију.
