Када се у Нови Сад улази из правца Петроварадина, преко Варадинског моста, једна од првих зграда која дочекује путнике је зграда Радничког дома „Светозар Марковић“.
Ова зграда подигнута је 1931. године, по пројекту познатог архитекте Драгише Брашована, који је заслужан за неке од најлепших новосадских грађевина.
Заправо, пројекат за зграду Радничке коморе прво је Брашованово дело у Новом Саду. Претходно је на јавном конкурсу, организованом 1929. године, победио са својим идејним решењем. Његово идејно решење је одмах прихваћено од стране јавности и струке, а на изложби модерне архитектуре у Прагу је за ово своје дело добио престижну награду.
Пре расписивања конкурса, свега неколико година по завршетку Првог светског рата започети су обимни грађевинско-урбанистички радови на засипању плавних терена уз Дунав, што је био основни услов за изградњу тада модерног дела града.
Зграда Радничке Коморе била је најављена као прва грађевина модерне архитектуре у Новом Саду, која је требала да украси подручје Малог Лимана, који је до пре само неколико деценија био Дунавски рит и део мостобрана према Петроварадинској тврђави, са бачке стране.
Динамична композиција објекта је наглашена експресионистичким мотивом угаоне степенишне вертикале. Нижи слојеви фасаде изведени су од црвене опеке док су спратни отвори једноставно усечени у зидну масу. Овим контрастом белих и тамно обојених површина фасаде, Брашован је зграду Радничке коморе замислио као сликовиту романтичарску целину. Два крила сусрећу се на углу, где симулирају кулу.
Зграда је током деценија претрпела одређене измене. Током 1940. године, а по пројектима познатог новосадског архитекте Ђорђа Табаковића, извршена је врло успешна доградња зграде, чиме је заокружен првенствени концепт објекта.
На стоту годишњицу рођења Светозара Марковића, једног од најистакнутијих социјалиста и политичара друге полови 19. века, а у спомен на његов револуционарни рад, чувени вајар Тома Роксандић украсио је фасаду зграде скулптуром радника, која симболише улогу и значај објекта уз натпис „Свом великом учитељу – првоборцу Светозару Марковићу, Радничка класа Војводине“.
Веће адаптације су изведене 1978. године када је измењен изглед велике сале у приземљу, обновљене су инсталације, уведени су климатизација и противпожарна заштита у свим просторијама.
Када је отворен, првобитно је носио назив Дом Радничке Коморе и био је место сусрета оних који су штитили права, моралне и материјалне интересе радника у Краљевини Југославији.
После Другог светског рата назив је промењен у Раднички дом „Светозар Марковић“.
У овој згради данас се налази неколико синдикалних удружења, политичких организација, Night strip – tease club Kiss, као и кафе The Pub.
Средња генерација Новосађана ово место памти по томе што се у простору данашњег стриптиз клуба некада налазило култно место – клуб „Студио 24“. У „Студију 24“ одржаване су панк – рок свирке и био је једно од најбољих места за глуварење у граду.
Уз све наведено, у овој згради се налази и Сцена Радничког дома „Светозар Марковић”, која је једно време била безразложно занемарена.
Након покренуте иницијативе, у договору са Савезом самосталних синдиката града Новог Сада, ова сцена је обновљена и на њој поново могу да се играју представе, изводе перформанси, концерти. Изразито акустична сала има и добру расвету, те као таква има све предуслове да угости једну позоришну представу или сличан програм.
Преузмите андроид апликацију.
