Грко-цинцарска заједница Новог Сада налазила се на врхунцу свог постојања ’80-тих година 18. века, а остало је забележено да је у Новом Саду 1780. године живело око 120 породица ове заједнице. Данас скромна кућа у Грчкошколској улици на броју 3 чува сећање на ову некада бројну новосадску заједницу.
Наиме, поучени примерима својих сународника из других делова дијаспоре, који су одмах по досељавању и организовању заједнице оснивали грчке школе за своју децу, тако су и Грко-Цинцари у Угарској кренули у организовање свог властитог школства.
Зачеци Грчке школе забележени су 1770. године када су Грци и Цинцари добили учионицу у Српској школи.
Међутим, непосредно после свечаног отварања, установљено је да нису испуњени основни услови за нормалан рад школе: није било довољно ђака, ни квалификованог учитеља за редован рад, тако да је школска учионица остала празна. Самим тим је први покушај за покретање Грчке школе пропао.
Следећи велики корак било је оснивање Грчког друштва Новог Сада, 1. фебруара 1781. године у кафани „Зелени венац“, где су се окупљали угледни новосадски Грци и Цинцари.
Марко Сервијски је поклонио плац у средишту града за зграду Грчке школе, али се испоставило да тај плац није адекватан за градњу школе. За потребе отварања школе добровољним прилозима прикупљен је новац, те је за 5000 форинти на лицитацији купљена Савићева кућа, објекат који се већ налазио на месту будуће Грчке школе.
Дозволу за адаптацију и пренамену објекта у образовну установу добили су 1783. године.
У овој школи ђаци су знање стицали на грчком језику, постојала су три разреда са по два одељења, те се и на тај начин чувала традиција и порекло новосадских Грка и Цинцара, досељених из Македоније и Епира. Ову школу похађали су ђаци који су претходно морали да заврше Српску основну школу. На настави се учила веронаука и молитва на грчком језику.
Објекат Грчке школе важан је и са још једног историјског аспекта. Наиме, за време Буне 1848. у овој кући су новосадски Срби одржали скуп на коме су донели одлуку о дизању устанка.
Као и многе куће у Новом Саду, током бомбардовања 1849. и она је страдала, да би дуго након тог страшног догађаја била руина.
Обновљена је 1853. године, када су напокон прикупљени прилози за њену обнову.
Грчка школа радила је све до 1863. године, када је због малог броја ученика затворена.
Како је градска администрација све до изградње данашње Градске куће муку мучила са смештајем својих служби, након затварања школе у овој згради био је смештен Полицијски комесаријат.
Као симбол јединства два народа, кућа је дарована Великој новосадској гимназији, што је и забележено на спомен-плочи, постављеној на средини фасаде, изнад приземља.
После Другог светског рата зграда је коришћена само као стамбени објекат, а у ту сврху се и данас користи.
Znate li kroz koju zgradu su prošle sve kultne muzičke grupe poslednjih decenija?
Преузмите андроид апликацију.
