О томе колико је вино корисно за наше здравље написано је небројено текстова. Некад су саговорници у тим текстовима били веома признати лекари који су давали препоруке да чак три чаше црвеног вина дневно треба да конзумирају они који пате од кардиоваскуларних болести јер се на тај начин – како су наводили – чувају крвни судови и спречава инфаркт.
Међутим, ретко када се у медијима може чути шта о вину, односно о алкохолу у целини, мисле нутриционисти, односно они чији је посао управо то – да пропагирају здрав живот и здраву исхрану. Колико се заиста, по њиховом мишљењу, вина препоручује, колико вино гоји и које од њих највише, и да ли они који покушавају да скину вишак килограма уопште смеју да конзумирају ово пиће? Одговоре на ова, а и још нека друга питања о вину у исхрани, за вино.рс дала је Јулијана Грујичић, нутрициониста-дијететичар која иза себе има више од десет година праксе.
Њен главни мото је, иначе, да здравље треба чувати и унапређивати као највећу вредност која нам је дата, па нас је занимало како се вино уклапа у тај мото или је можда, као по мишљењима неких дијететичара, чак забрањено с обзиром на то да је алкохолно пиће?
– Као што не постоје забрањене намирнице, тако не постоји ни забрањено алкохолно пиће, али морам да нагласим да овде искључиво мислим на пунолетну и здраву особу. Свакако да и међу алкохолним пићима постоје бољи, односно здравији избори, јер одређена пића, поред побољшања расположења и подизања самопуздања, могу имати и одређене нутритивне бенефите. А избор алкохолног пића, количина и учесталост конзумирања су јако важне и треба да буду прилагођене најпре полу особе, телесној конституцији и, наравно, годинама – наводи саговорница.
Према њеном мишљењу, препоручена количина свакако није иста за мушкарце и жене, као ни за оне у двадесетим и оне у педесетим годинама живота.
И вино, каже она, никако не би требало пити свакодневно, него два до три пута недељно и не више од две-три чаше од 150 мл по конзумацији. Она је овом приликом објаснила и која вина представљају бољи избор за оне који броје калорије.- Доза, односно количина је та која прави разлику и зато је важно да се зна да се, на пример, у истом калоријском уносу могу попити два бела сува вина уместо једног слатког, десертног. Иначе, најмање калорија имају сува бела вина и пенушава вина, затим сува црвена вина, а највише гоје слатка, десертна вина – додаје ова нутрициониста.
Када је реч о конкретним бројкама, суво бело вино у просеку има 100-150 калорија по чаши (150 мл), просеко 90-110, црвено суво вино 120-130, розе 110-120, а десертна вина имају 180-220 калорија, па чак и више по чаши.
Саговорница скреће пажњу на то да алкохол као такав блокира сагоревање масти и подстиче њихово таложење у абдоминалном делу и око виталних органа, тако да они који воде рачуна о сваком граму масту у свом телу и интензивно тренирају и те како треба да избегавају полуслатка и слатка вина. Посебно што, додаје, слатка вина подстичу апетит, тако да се уз њихову конзумацију лако може омаћи и неки залогај, односно калоријски унос, више.
Она ту има и савете везано за време у које је најбоље конзумирати вино.
– Свакако не ујутру и касно увече јер алкохол негативно утиче на квалитет сна и опоравак организма током ноћи. Тако да вино не би требало пити непосредно пред спавање, већ најмање два сата пре тога. Такође, није препоручљиво ни да се пије после тренинга, а ни на празан стомак јер тако алкохол брзо прелази у крвоток и лакше доводи до стања опијености – наводи.
Најбоље је, стога, вино конзумирати после јела или уз конкретан оброк, у којем треба да буде довољно и протеина, и здравих масти, и угљених хидрата. На тај начин се спречава и нагли прелазак алкохола у крв и скок вредности гликемије у организму, а подстиче се и синергистичко дејство расвератрола са другим микро и макро нутријентима.
Саговорница истиче да чак и за оне који имају проблем са гојазношћу и који су на неким дијетама, вино није забрањена супстанца.- Једна чаша белог сувог вина по конзумацији, или највише две чаше недељно, апсолутно неће утицати на процесс мршављења. Наравно да такве особе то треба да раде у договору са нутриционистом, како би се тај калоријски унос урачунао у дневни јеловник – саветује ова нутрициониста.
Она каже и да је, са нутритивног аспекта, вино и те како боље од других алкохолних напитака који се често конзумирају. Редослед би, од најмањег броја калорија ка највећем, ишао овако: пенушава и сува вина, затим жестока пића (ракија, вотка, виски) без додатних сокова, а онда пиво, док коктели који се такође често бирају имају пуно калорија јер најчешће представљају мешавину више врста жестине и шећерних сирупа. Поред мањег броја калорија, а и већ више пута помињане користи полифенола и флавоноида на срце и крвне судове, саговорница истиче и да су нека истраживања показала да се полифеноли сматрају савезником дигестивног тракта јер утичу на стварање добрих бактеријских култура у цревима. Ипак, она на крају закључује да се сви наведени бенефити односе искључиво на умерену конзумацију (коју је истакла на почетку разговора), а да прекомерно и свакодневно конзумирање поништава ове ефекте и штети здрављу. |
Преузмите андроид апликацију.
