Снови, тема која увек буди недоумице. Да ли сањамо, зашто сањамо и шта снови значе, често је тема од интереса за људе.
Сањање је веома сложен процес, а дешава се током фазе сна која је позната као REM (Rapid Eye Movement) фаза. Тада је наш мозак активан, али ми физички спавамо.
Наука није још увек разјаснила зашто сањамо, али могу се пронаћи теорије које се баве овом тематиком.
1. Теорија психолошког процеса
Сигмунд Фројд, оснивач психоанализе, сматрао је да су снови манифестација наших потиснутих жеља, несвесних мисли и емоција. Према овој теорији, снови су начин на који наш несвесни ум процесуира унутрашње конфликте и жеље које не можемо или не желимо да изразимо свесно. На пример, снови о летењу могу представљати жељу за слободом, док снови о падају могу указивати на страх или несигурност.
2. Теорија когнитивног процеса
Ова теорија сугерише да снови служе као начин за процесуирање информација које смо прикупили током дана. Па тако, по овој теорији, снови нам служе да мозак организује и “спакује”информације, да појасни проблем и да решење, али и да реши емоционалне дилеме.
Когнитивна теорија указује да сањамо како бисмо обрадили искуства и емоције, чиме помажемо мозгу да се „опорави“ и припреми за нови дан.
3. Теорија меморије и консолидације
Ова теорија сматра да су снови део процеса консолидације меморије. Током спавања, посебно у фазама сна са REM активношћу, мозак пребацује информације са краткорочног на дугорочну меморију. Снови би могли бити „споредни продукт“ овог процеса – начин на који се прошле информације организују, анализују и интегришу. То је онај пример када током дана учимо нешто ново, увече када легнемо и заспимо, информације ће нам поново проћи кроз главу како бисмо их боље запамтили.
4. Теорија емоционалне регулације
Снови могу такође играти важну улогу у емоционалној регулацији. Ова теорија заступа тезу да ће нам сањање помоћи да обрадимо и нивелишемо наше емоције. Снови могу бити начин на који наш мозак обрађује стресне ситуације и емоционалне реакције које смо имали током дана. Кроз снове, можемо се носити са анксиозностима, тугом, љутњом или срећом, а снови могу бити начин да се „ослободимо“ тих емоција.
5. Снови као процес самоисцељења
Неки психолози сматрају да су снови начин на који тело и ум покушавају да се „опораве“ од емоционалних повреда или траума. Њихова теза се заснива на томе да снови помажу у разјашњавању болних емоција или траума. Ово је несвесна радња, али наша подсвест помаже да путем снова превазиђемо губитке и трауме и пронађемо наш унутрашњи мир.
6. Снови као „нервни шум“
Постоји и теорија која каже да су снови само резултат случајног „нервног шума“. Мозак је током сна још увек активан, и може интерпретирати насумичне електричне импулсе и сензације, стварајући слике и догађаје који постају наши снови. Ова теорија сматра да снови немају дубље значење, већ су само нежељени или ненамерни продукт активности мозга.
Како тумачити снове?
Наука још није пружила одговор на питање зашто сањамо, а такође ни о значењу наших снова. Међутим, многа веровања, културе су снове тумачиле као поруке из несвесног или чак да су повезани са спиритуалним искуствима. Свака особа може имати јединствено тумачење својих снова, али обично се верује да снови могу одражавати наше мисли, емоције и искуства.
Занимљивости о сновима:
Заборавност снова: Иако сви људи сањају, многи се не сећају својих снова. Сматра се да се сањање обично дешава у фази REM сна, али се само мањи број снова „памти“ када се пробудимо.
Луцидни снови: Луцидни снови су они у којима смо свесни да сањамо, а неки људи чак могу контролисати ток својих снова. То је врста сна која је често предмет интересовања у психологији и неуролошким истраживањима.
Снови о поновљеним темама: Многи људи сањају исте ситуације или особе више пута. Ово може бити знак да мозак обрађује неку незавршену емоцију или несвесни проблем.
Када причамо о заборавности снова или да ли уопште сањамо, заправо већина људи заправо сања свако вече, али се не сећају својих снова чим се пробуде. То се дешава из неколико разлога:
-Ако особа изненада и брзо пређе из REM фазе у буђење, можда неће имати довољно времена да процесира или сачува сећање на сан.
– Ако сан није био интензиван, многи га људи неће запамтити. Често се догађа да се људи сете својих снова тек ако су „уписали“ или причали о њима одмах по буђењу.
– Генетски фактори. Неки људи једноставно имају бољу способност памћења снова него други.
– Ако је неко под великим стресом, њихов сан може бити површнији или прекинут, па се неће сећати снова.
– С годинама, телесни и психолошки процеси спавања се мењају, што може учинити снове мање учесталим или мање јасним.
Иако сви људи сањају, не значи да ће се сви људи сећати својих снова. Разлике у циклусима сна, сећању, стресу и здрављу могу објаснити зашто неки људи имају јасне и редовне снове, док други можда не памте своје снове или их доживљавају ређе.
Samo sipajte so u posudu i ostavite ispod kreveta: Veliki problem će potpuno nestati
Преузмите андроид апликацију.
