Понекад када прочитамо коментаре старијих госпођа које углавном одмахују главом на данашње родитеље и њихов начин васпитања, говорећи да су своју децу васпитавале на сасвим другачији начин, запитам се да ли живе у заблуди и да ли стварно је било боље раније?
Коментари иду отприлике овако:
- Нисмо имали аутоседишта, па смо још живи
-
Раније је родитељ био газда, сада су деца
-
У наше време није било хиперактивне деце, то се звало разиграност
Истина, стари спачеци и стојадини нису имали аутоседишта. Али нису имали ни толико коња. У целом насељу је било 20 аутомобила, данас их има 20 по улазу.
И сви аутомобили данас су бар онолико јаки колико су били тада. Број коња није само повећан испод хаубе. Ни на путу није било толико „коња“, сликовито речено. „У наше време“ није било манијака у бесним аутомобилима који су на градским улицама тестирали колико им је ауто брз.
А то што је родитељ био газда… Рецимо да последице таквог васпитања видимо данас, када многи одрасли мисле да су наследили право да шефују својој деци, да им ускрате право на мишљење, да зачепи им уста и посеје страх од последица ако све не буде како каже свети родитељ. Фрустрирани нашом неспособношћу да се изразимо као деца, многи од нас остају заглављени у овом „јачем, угњетавачком“ веровању.
Е, ако већ нисмо могли да будемо најјачи на дечјем игралишту, сада се играмо газде са слабима, са онима који нам бескрајно верују само да би од нас добили увреду или шамар.
Да завршимо једном за свагда токсични низ васпитања уз вику, шамаре и бичеве.
Погледајмо се у огледало и признајмо да као деца нисмо волели да будемо скромни пред родитељима. Покушајмо да не будемо као већина наших родитеља. Ауто седишта су добра. Шамари нису. Увид у размишљања старијих родитеља добијам преко родитеља пријатеља, али и онлајн коментара госпођа које одбацују промене у начину образовања као модерне глупости јер, наравно, њихове методе су једини исправни и добри. Добијамо и од својих родитеља. Неки родитељи се и даље се понашају као газде који једини имају право, а они испод њих су сви ђубре.
Питамо родитеље чија су деца данас одрасла: шта је учинило ваше васпитање тако добрим?
Ви сте одгојили данашњу генерацију корумпираних људи у нашој земљи, људи којима није проблем да мало поткупе, или украду, или не издају рачун „јер се једино тако може преживети“. Ваша деца су створила атмосферу неповерења у друге људе.
Ви који нисте одгајали такве, одгајали сте „вечите жртве“, оне који су вас слушали да не таласате превише, да се запослите „негде на сигурном“ и да се не истичете превише. Они добри и послушни омогућили су овим првима да нас униште. Усадили сте им менталитет жртве, убедили их да промене нису могуће, па сада један део граби, док други стоји укочен и посматра шта се дешава.
Другим речима, ваша деца су украла будућност нашој деци. Молим вас, старија генерација, дозволите нам другачији приступ васпитању деце. Можда можемо да поправимо бар део лошег васпитања које смо ми имали. Не кажем да је данашња генерација родитеља боља. А ми ћемо свакако, у настојању да не будемо ви, често ићи у другу крајност.
Можда ће само наша деца успети да покупе добро из вашег и нашег типа васпитања и створе бољи и срећнији свет.
Četiri postupka koje odaju lažove: Ako obratite pažnju na sledeće stvari sve maske će pasti
Преузмите андроид апликацију.
