Стрес! Најчешће употребљивана реч, а често и реч за изговор.
Можемо се сви сложити да са све већим доступом информација, људи су све више напети, ужурбани што на крају се одражава као стрес на наш организам. Наравно то што су нам сада информације доступне у много случајева нам служи, али понекад толико бомбардовање са непотребним информацијама, засигурно ће нас узнемирити.
Када посматрамо људски организам, хладноћа, врућина такође представљају стрес за наше тело, али сада причамо о стресу који нас чини да се не осећамо спокојно, онај стрес који нам не да мира.
Истина је – није сваки стрес лош, као што се то медицински каже, већ стрес може да буде и добар. Како стручњаци објашњавају, здрава доза стреса заправо ради за нас, помаже нам да ојачамо, изградимо отпорност. Зато је јако важно да се препозна о каквој врсти стреса је реч, како не би дошло до нарушавања здравља, претеране оптерећености.
Стрес који је добар за нас и који чак може да нам пружи осећај благостања је такозвани еустрес, што је супротност од дистреса, који представља неку врсту проблема/невоље. Еустрес и дистрес су две врсте стреса који различито делују на наше физичко и ментално здравље. Исти догађај, на пример, венчање, могао би да изазове оба, и добар и лош стрес. Ради се о томе на који начин ће наше тело перцепирати и реаговати на тај стрес.
Док се дешава одговор на стрес, у нашем уму и телу се дешавају бурне реакције. Када смо под нормалним стресом, ми смо на почетној линији опуштања, наилазимо на стресор, почиње реакција на стрес, подиже се до врхунца, а затим се враћа на почетну линију.
Које су то физичке промене које се дешавају када смо под стресом, било добрим или лошим?
-производи се кортизол, хормон стреса,
-негативно размишљање,
-велика фокусираност на оно шта се дешава,
-мишићи су напети, срце убрзано лупа, дизање је плитко и интензивно, јел тело вапи за кисеоником,
-имуни систем слаби.
Када осетимо да је „претња“прошла, тело почиње да се сређује и враћа у нормалу. Тада се откуцаји срца смањују, дисање се нормализује, а мишићна напетост попушта. Заправо осећамо се као да смо са рамена бацили огроман терет.
Ако превазиђемо стресни догађај у животу и обрадили читав циклус, свако следеће искуство ће изазвати помисао „О не“, али овог пута ћемо ипак и помислити „Али ја то могу“.
Међутим, ако смо често под превеликимстресом, способност да се вратимо на почетне вредности полако почиње да опада, онда када нам живот баци толико стресора да почињемо да реагујемо неадекватно.
Ево неколико знакова да сте у опасности од преоптерећења стресом и време је да се позабавите тим ако:
-је стрес непрекидан и константан,
-се стрес не може контролисати и не можете да се опустите или се осећате као да сте на аутопилоту,
-имате проблема са регулацијом емоција,
-почнете да се кријете од живота и/или људи,
-доживљавате физичке симптоме као што су главобоља, бол у грудима, стомачне тегобе, проблеме са спавањем или чешће мучнине.
Изузев неких објективних дешавања која нам могу угрозити здравље или егзистенцију, савремен човек је склон да сам себи производи стрес. Често смо напети због ствари на које једноставно не можемо утицати и тако себи повећавамо напетост, лоше се осећамо и уводимо тело у стање стреса. Зато на ствари које су ван наше контроле, као што су понашање других људи, њихоива мишљења о нама, ствари из прошлости, осећања, избори и одлуке других људи, не требамо да се претерано осврћемо и улажемо енергију.
Како бисмо себи помогли и себе изузели из стреса, треба да се осврнемо на ствари на које ми можемо утицати. Зато поставите себи питање: Како бринемо себи? Које су моје одлуке? Шта изговарам? Како се односим према другима?, Која су моја осећања? Да ли ћу поштовати правила?
Свакако, уколико смо у ситуацији да не можемо сами себи помоћи у борби са стресним ситуацијама, увек је добро поразговарати са стручним особама, које ће нас усмерити на прави пут савладавања стреса и научити како да реагујемо на наредне које нам живот носи.
Преузмите андроид апликацију.
