Ада Кале, која се често назива Дунавском Атлантидом, била је острво дужине 1.750 метара и ширине 500 метара у Дунаву код Ђердапа.
Моћна река била је граница цивилизација, светова и религија, а мала Ада Кале била је свачија и ничија…
Мало је места која могу да се похвале таквом богатом историјом као Ада Кале. Од првих људских заједница па до модерних времена, ко је владао Адом, владао је доњим током Дунава.
Многе легенде и митови везани су за ово чудновато острво, на коме су људи живели од праисторије. Рецимо један мит каже да су Јасон и Аргонаути трагајући за Златним руном, пристали на њене обале, где су убрали маслинове гране које су потом однели у своју домовину Грчку.
Опет један од митова каже да је римски цар Трајан изградио мост до Аде а потом до леве обале реке, како би пребацио своје легије и кренуо у рат са варварским племеном Дачани. Управо су Римљани подигли тврђаву на острву, на које су се вековима касније калемиле нове тврђаве, све до 1717. када је тврђава на Ади добила свој коначни облик.
Преко Аде Кале протутњали су Хуни, Монголи и Словени у својим походима на Источно римско царство.
Легенде кажу да се за време турске владавине на острво доселио источњачки принц, који је сањао Дунав и аду на њему. Он је потом могао да претвара воду у вино и живео је 95 година.
Острво и тврђава биле су поприште сукоба две царевине, Аустрије и Турске, скоро 500 година. На острву је постојала богомоља, која је у зависности под чијем влашћу се налазила, била џамија или католичка црква. Поред ње налазила се и православна црквица.
Број становника варирао је од 500 до 1000 душа. Никада се није тачно утврдила националност њених житеља, осим да се на ади причало Српским, Турским, Аустријским, Арапским, Персијским, Мађарским и Влашким језиком.
На Аду Кале су 1804. године побегле четири дахије – Кучук Алија, Мула Јусуф, Аганлија и Фочић Мехмед-ага, због чијег терора је и почео Први српски устанак, а ту су потом и убијене.
Турска посада отишла је са острва 1912. године, а Ада Кале припала је Румунији. Ада је постала туристичка атракција, јер је због изолованости, изгледало као да се времепловом вратила пар векова уназад.
Ада Кале била је на вечитој међи између светова. Прво се налазила између старог Рима и варварских племена са друге стране Дунава. Вековима су се Аустрија и Турска, хришћанство и ислам сударали на њеним обалама.
По последњи пут ада је била на граници светова када је спуштена гвоздена завеса преко Европе. Многи младићи страдали су у водама Дунава покушавајући да пређу имагинарну границу између истока и запада.
Ада је дочекала свој крај 1970. године, када је због изградње хидроелектране Ђердап, заувек нестала у хладним таласима Дунава. Становници су сами бирали где ће се преместити. Неки су отишли у Румунију, а неки у Југославију и Турску, а опет неки су се отиснули у бели свет.
За Аду Кале били су везане многе Легенде, а Ада се и сама преселила у легенду и понела назив Дунавска Атлантида.
Преузмите андроид апликацију.
