Постоји много доказа да ће здрав, срећан родитељ вероватније одгајити здраво, срећно дете. Бескрајно смо под стресом, обликујући свет око наше деце у узалудном покушају да им пружимо неометан пут према успеху.
Иронично, сав тај стрес не чини добро нашој деци и штети нашем менталном и физичком здрављу као родитеља.
Боља стратегија била би бити срећан. Опустите се и пазите мало више на себе. Мало бенигног занемаривања могло би нашој деци да пружи предност коју желимо да имају.
Уосталом, као што је показала недавна студија о адолесцентима, коју су провели Deb Sibnath и њене колега, врста дома у којем се дете одгаја утиче на дететово емоционално здравље.
Најштетније породично окружење је оно с овим карактеристикама:
– Тешка кућна атмосфера у којој се родитељи често свађају
– Родитељи који не деле проблеме једно с другим нити сарађују у проналажењу решења
– Дом без родитељске топлине
– Дом у којем деца доживљавају претерано контролисано понашање родитеља, посебно константан притисак за постизањем нереалних академских резултата
– Дом у којем родитељи показују узнемирујуће особине личности као што је недостатак стрпљења и тежак темпераментност.
Утврђено је да су сва ова кућна окружења значајно повезана с дететовом тескобом и нижим самопоуздањем.
Сигурно окружење пуно емоционалне подршке и толеранције је најбоље за развој срећног детета
Деца која су била трауматизована или их њихови родитељи никада нису научили да буду толерантни према другима (нпр. ако родитељи говоре расистичке коментаре у кући), вероватно ће бити мање отпорна ако отпорност сматрамо скупом квалитета и прилика које олакшавају да се прилагодимо тоеком кризе.
Родитељи који задовоље своје потребе, боље могу да задовоље потребе своје деце.
Познато истраживање Суније Лутар и Луцие Кикиоле, на пример, показало је да, иако је важно да родитељи (посебно, чини се, мајке) нађу задовољство у својој улози родитеља, то је једнако важно за њихово ментално здравље.
Та подршка не мора долазити од супружника, али мора доћи однекуд: шире породице, верске заједнице, пријатеља, колега на послу итд.
Чини се да чак и сама деца могу да пруже подршку родитељима, стварајући циклус – помажући родитељима кад им је помоћ потребна, што заузврат резултира срећнијим и смиренијим родитељима, који су тада емоционално и физички доступнији детету.
Другим речима, што се родитељ осећа више лично испуњеним и емоционално подржаним, то је родитељ бољи у родитељству и бољи је психолошки и друштвени развој његовог детета.
Бескрајно жртвовање и премало могућности за емоционално надопуњавање (класичан случај неравнотеже између посла, живота и родитељства код родитеља који жртвују све за своју децу) неће деци пружити најбоље окружење у којем ће напредовати.
Преузмите андроид апликацију.