Често у свакодневном животу и у колоквијалном говору знамо да чујемо и изговоримо ону крилатицу како се упорност исплати и како ниједан труд није узалудан. Да ли је то стварно тако, зависи од више фактора. У овом кратком чланку аутор ће изнети своје лично мишљење о датој тематици.
Пре свега, тенденција човека да буде упоран је рефлексија дисциплине, самопоштовања и спремности на одрицање ради остварења неког циља. Небитно да ли се ради о теретани, бизнису, учењу или некој другој категорији…, упорност и дисциплина дефинитивно доносе резултате, мањег или већег обима.
Упоран човек је човек који је решен да постигне неки резултат на жељеном пољу и даје све од себе на том путу, што је само по себи чињеница вредна поштовања.
Међутим, према мом скромном личном мишљењу, поред упорности, подједнако важно је и изабрати адекватне и најделотворније методе борбе за неки свој зацртан циљ. Без тога, пут ка остварењу резултата је тежи, а сама упорност постаје далеко изазовнија.
Можда је пре уласка у неки изазов најбоље извршити консултације и разговарати са људима који су прошли путеве којима ми желимо да идемо и остварили резултате које ми желимо. Није срамота питати и тражити знање, мада је данас то табу тема, нико се није паметан и научен родио, па ни ја.
Питајте, истражујте и константно тежите ка усавршавању. Заједно са упорношћу, то је једини пут до монументалног резултата.
Упорност се дефинитивно исплати, ниједан циљ није немогућ. Само, поред упорности, избор адекватних метода доласка до циља и перманентно усавршавање. Другачије не може.
Музејска прича у Парагама – предмети прошлости, приче садашњости
Преузмите андроид апликацију.
