Да ли и на који начин богатство мења људе питање је које се поставља вероватно откад постоји цивилизација. И некада и сада, коментари на рачун наводне промене понашања код особа које зарађују веће суме новца су вероватно свакодневица. Било да је реч о зависти или пукој радозналости, анализа деловања богатог појединца је неизбежна тема.
Таквом анализом бавили су се и научници. Једна од најчешћих у интернет претрази на ту тему је направљена још 2012, а израдио је Универзитет Калифорнија Беркли.
Игром до резултата
Кроз низ интересантних тестова, истраживачи су пратили разлику између људи са нижим и вишим примањима. Примера ради, 195 волонтера играло је игру са коцкицом и требало је да сами записују резултат који су остварили, а све како би добили 50 долара. Управо су они имућнији били склонији уписивању већег скора него што су заиста остварили.
– Чак и код људи којима 50 долара представља релативно мали износ, варање је било три пута веће. То заиста показује екстремни простор у ком богатство и виши статус могу обликовати обрасце личног интереса и неетичности – рекао је аутор истраживања Пол Пиф са Берклија.
У другој игри требало је да глуме послодавца и добију бонус ако запосле особу са што мањом платом и ангажовањем до шест месеци. На питање шта би урадили да кандидат прихвати малу плату, али да тражи гарантоване две године рада, они имућнији су били спремнији да буду мање искрени према тој особи.
Такође, посматрано је понашање богатих у саобраћају и истраживање је показало да су спремнији да у раскрсници „исеку“ другог возача или да не стану пешаку како би прешао улицу. Можда и најзанимљивији резултат јесте да су имућнији учесници истраживања били два пута одлучнији да деци узму лизалицу од оних са мање новца.
– Био сам запањен – рекао је тим поводом Пиф.
Свет није црно-бели
Истраживање истиче да је спремност на неетичко понашање и неискреност комплексно питање и да зависи од више фактора. Истраживачи закључују да су богатији људи више независни и зато мање забринути о томе шта други мисле о њиховом понашању. Статус их чини удаљенијим од друштва, наводи се у студији. Пиф закључује и да ће овакво понашање бити израженије у друштвима где је богатство неједнако дистрибуирано.
С друге стране, истраживање указује да ситуација није црно-бела и да има изузетака, а као пример се наводе богате особе из Енрона и Ворлдкома које су откриле и указале на проблеме у управљању овим компанијама. Такође, пуно је и богатих који су велики филантропи попут Била Гејтса и Ворена Бафета.
Овом темом бавили су се и на Шензен универзитету у Кини, земљи која бележи снажне стопе раста броја богатих. Покушали су да објасне шта лежи у основи таквог понашања. Указују на два потенцијална разлога: нарцизам и фокусираност на себе, као и мања бојазан од негативних оцена околине. Закључили су да су богатији више спремни на неискреност.
Међутим, питање искрености није универзално повезано са имовинским статусом. Дилема да ли са растом богатства опада ниво искрености има, због своје комплексности и немогућности пружања дефинитивних одговора, разлоге за и против. У наставку доносимо најчешће разлоге који се наводе у различитим дискусијама.
Разлози зашто богатство може да умањи искреност:
Веће привилегије и осећај моћи могу да утичу на људе да се осећају као да су изнад друштвених норми, па и закона. То може да смањи потребу за искреношћу.
С друге стране, постоји и увек присутан страх од губитка богатства, па неискреност може да буде средство за заштиту иметка.
Веће богатство отвара нове прилике за даље увећање имовине, што може подстаћи даље неетично понашање.
Изолованост од других људи такође може да води ка удаљавању од искрености. Како не деле исте проблеме и вредности са мање имућнима, богати могу имати и смањени осећај за моралну одговорност и искреност.
И на крају, новац пружа и више ресурса да се оправда неискреност.
Разлози зашто богатство не мора да смањи искреност:
С већим новцем долази и већа сигурност и независност, па самим тим нема ни потребе за лагањем или варањем.
Вишак новца може подстаћи алтруизам код људи и жељу да своје богатство поделе са онима који немају довољно.
Богатство на људе може утицати и у смеру повећања осећаја одговорности и потребе за етичким понашањем имајући у виду утицај и углед који имају у друштву.
Богатим особама су доступније образовне институције и виши квалитет образовања. То може да утиче на усађивање високих моралних вредности и етичких стандарда, па и већу искреност.
Имућне особе су и у већем фокусу јавности, па и институција државе. Због тога ће настојати да се понашају одговорно како би сачували свој углед, али и да не би дошли у проблем са законом.
Преузмите андроид апликацију.
