Сви смо понекад забринути и то је нормално, али уколико смо константно у грчу и бризи, под великом анксиозношћу, засигурно да ће лоше утицати на нас.
Забринутост је данас присутна на глобалном нивоу, поред тога што доводи до тога да се лоше ментално осећамо, исто тако јављају се и физичке тегобе. Јасно је да сви ми понекад бринемо и за то се може рећи да је одговорно, јер не препуштамо баш све судбини, али претераном бригом и страховањем заиста нећемо побољшати здравље, догађаје и околности.
Забринутост ће нас довести до тога да се осећамо нелагодно, па чак нас може довести у претерану бригу, штодоводи до тога да наш ум и тело постају преоптерећени док се стално фокусирате на оно „што би се могло догодити“.
И ту није крај, касније се јавља анксиозност, а у екстремним случајевима може доћи и до напада панике. Осећај нереалних страхова и предстојеће пропасти, последица су претеране бриге, а онда се јавља осећај бриге због будућих страхова и тако врло лако човек се нађе у зачараном кругу.
Оно што је важно напоменути, јесте да та забринутост у великој мери утиче на наш свакодневни живот. Може да поремети животне навике, међуљудске односе, радни учинак, апетит и сан. Није неуобичајено да многе особе, како би „смањиле“ анксиозност, траже „спас“ у алкохолизму, преједању, претераној конзумацији цигарета и сл.
Када се догоди стрес, анксиозност је нормална реакција на њу. Али уколико смо под сталном анксиозношћу, може доћи до генерализованог анксиозног поремећаја или социјалне анксиозности.
Претерано забринуте особе реагују брзо и интензивно на стресне ситуације или окидаче. Чак и размишљање о ситуацији може хронично забринутим људима изазвати велику невољу. Претерана забринутост или стални страх или анксиозност су штетни када постану толико ирационални да не можете да се фокусирате на стварност или јасно да размишљате. Људи са високом анксиозношћу имају потешкоћа да се ослободе своје бриге. Они тада могу искусити стварне физичке симптоме.
Сигурно да сте чули за реченицу „бори се или бежи“? Она заправо описује нашу физиолошку реакцију као одговор на стресни догађај. Налет адреналина и „узбуна“ у нашем организму, су последице физиолошке реакције. Други елемент, који је одговор на стрес јесте поглед на изазов.
Оно што је велико питање, јесте да ли претерана забринутост доводи до физичких болести?
Одговој је нажалост потврдан. Хронична забринутост и емоционални стрес могу изазвати низ здравствених проблема. Проблем се јавља када се борба или бекство од проблема свакодневно покрећу претераном бригом и анксиозношћу. Одговор на борбу или бекство узрокује да симпатички нервни систем тела ослобађа хормоне стреса као што је кортизол. Ови хормони могу повећати ниво шећера у крви и триглицерида (масти у крви) које тело може користити као гориво. Такође, може доћи и до потешкоће при гутању, вртоглавице, убрзаног рада срца, умора, главобоље, пада концентрације, напетости и болова у мишићима, знојења, трзања, раздражљивости.
Када се прекомерно гориво у крви не користи за физичке активности, хронична анксиозност и изливање хормона стреса могу имати озбиљне физичке последице. Слабљење имунолошког система, дигестивни поремећаји, краткорочни губитак памћења, превремена болест коронарних артерија, срчани напад.
Ако се претерана забринутост и велика анксиозност не лече, могу довести до депресије, па чак и до суицидних мисли.
Да ли ћемо се разболети или не у многоме ће зависити од тога како се човек носи са стресом. Физичке реакције на стрес укључују ваш имуни систем, ваше срце и крвне судове и како одређене жлезде у вашем телу луче хормоне. Ови хормони помажу у регулисању различитих функција у вашем телу, као што су функција мозга и нервни импулси. Сви ови системи су у интеракцији и на њих дубоко утичу ваш стил суочавања и ваше психолошко стање.
Иако претерана забринутост и велика анксиозност могу да изазову неравнотежу у вашем телу, постоји много опција којима можете да поново успоставите хармонију ума, тела и духа.
Редовне аеробне вежбе и вежбе за јачање су такође веома ефикасан начин да тренирате своје тело да се носи са стресом под контролисаним околностима. поред вежбања, конзумација здраве хране ће помоћи да боље реагујете на стрес, ојачате имуни систем и тако смањите могућност да се разболите.
Јасно је да се неможете искључити притиском на тастер и тако елиминисати бриге, али уколико издвојите 15 минута сваког дана у којима ћете себи дозволити да се фокусирате на проблеме и страхове а затим обећајте себи да ћете их заборавити након што истекне 15 минута, смањићете период бриге.
Оно што је можда и најважније, јесте да се научите опустити. Технике опуштања могу покренути релаксациони одговор, односно физиолошко стање које карактерише осећај топлине и тихе менталне будности.
Технике опуштања могу понудити прави потенцијал за смањење анксиозности и брига. Такође могу повећати вашу способност да сами управљате стресом. Са опуштањем, проток крви у мозгу се повећава и мождани таласи прелазе из напетог бета ритма у опуштени, алфа ритам. Редовно практиковане технике опуштања могу да се супротставе исцрпљујућим ефектима стреса. Уобичајене технике опуштања укључују дубоко дисање, медитацију, слушање умирујуће музике и активности као што су јога и таи чи.
Такође, јако битна карика у превазилажењу претеране забринутости, јесте психолошко саветовање. Терапеут ће вам помоћи да идентификујете које врсте мисли и уверења изазивају анксиозност, а затим ће радити са вама да их смањите. Терапеут вам може помоћи тако што ће вам предложити начине који вам могу помоћи да се промените. Морате само бити свесни да тарапеут нема чаробни штапић који ће отклонити забринутост, од вас самих зависи да сте отворени за промене и примену метода које вам терапеут упути.
Преузмите андроид апликацију.
