Да ли вам се десило, или сте повремено од свог детета чули да нешто може или не може да уради јер се игра са својим најбољим замишљеним пријатељем?
Такво сазнање обично непријатно изненади родитеље, јер не могу да схвате одакле сад то одједном, и зашто баш сад, у том узрасту спомињу свог замишљеног другара.
То и није тако ретко, јер се чак 60 одсто њих од треће и четврте године сусреће с тим. Обично су такви пријатељи сличног узраста и истог пола као дете, но, не мора нужно да буде људско биће. То биће може да буде и магично створење из неке бајке или нека животињица.
Психолог Бранислава Стевић за Градске инфо каже како замишљени пријатељи се најчешће јављају у предшколском добу, око четврте године, мада, могу да се јаве и касније.
„Не мора уопште да имплицира да је дете које има замишљеног пријатеља усамљено, то може да буде начин како дете превазилази сопствене нелагодне или нове ситуације, практично, да увежбава како да се понаша и односи према нечему изазовном“.
„Најчешће имају интеракцију и са другом децом, један феномен не искључује други“.
Она додаје, „Једно од објашњења зашто настају је да на тај начин уз помоћ замишљеног пријатеља дете успева да се боље адаптира на нове или изазовне животне ситуације, да их другачије проради, и да кроз игру са замишљеним пријатељем учи да боље регулише сопствене емоције“.
Можда вам звучи невероватно, али ти замишљени пријатељи најчешће изгледају или као сасвим стварни ликови тог узраста, са особинама које би и сама деца волела да имају, или могу да буду плод маште и замишљања неких ликова којима се приписује одредјена моћ, нпр. виле, чаробњаци…
Она додаје да родитељи не треба да се забрину уколико се појави замишљени пријатељи, све док та појава не траје и у значајно каснијем узрасту (након 8 године). Најчешће престају са тим кад остваре један интерперсонални однос са вршњацима, којима сад могу доделити и одређену улогу у игри.
Деца примећују када су родитељи забринути, али овде нема разлога за то ако је дете у свим другим пољима високо функционално.
Досадашња истраживања показују да постоји корелација између интелигенције и појаве замишљеног пријатеља. Односно, интелигентнија деца чешће имају замишљеног пријатеља.
Деца неће бити одбачена од стране вршњака, тако да разлога за бригу нема, каже Бранислава за наш портал, и додаје да у предшколском узрасту најчешће не трпе осуду друге деце, док у каснијем узрасту то може да се јави.
„Најважније је детету објаснити да је то једна врста имагинације која му у неком тренутку значајно може олакшати функционисање, али да је важно и да зна да је тај пријатељ ипак само имагинаран, а не стваран, тако ће и оно бити способно да се одбрани од осуде других“, саветује психолог Бранислава.
Родитељи, не заборавите да деца имају веома развијен свет маште, зато наоружајте се стрпљењем, али будите свесни и позитивно оријентисани да ће и то кроз неко време проћи.
Преузмите андроид апликацију.
