Да ли је зависност од хране стварно постоји? Не постоји званична дијагноза, али стручњаци кажу да се овај проблем све више препознаје.
Може ли се реч „зависност“ – која се обично повезује са дрогом, алкохолом, коцкањем или другим понашањима која у прекомерној мери могу озбиљно да нашкоде нечијем здрављу и добробити – односити на храну или одређену храну?
Према чланку у American Journal of Psichiatri, зависност од хране се не сматра клиничким поремећајем, али неки психолози и истраживачи исхране и бихејвиоралног здравља који проучавају ову тему кажу да би можда требало да буде.
– Иако није универзално признат као званична дијагноза, термин се користи да опише понашања у исхрани која немају ограничења и која се не заустављају упркос негативним физичким, емоционалним или друштвеним ефектима – објашњава др Џон Долорес, клинички психолог и извршни директор Bespoke Treatment-а, праксе менталног здравља са седиштем у Лос Анђелесу.
Све је више доказа који поткрепљују не само ове тврдње, већ показују и да одређена храна доводи до физиолошких процеса у мозгу који се јављају у другим врстама зависничког понашања.
Шта је зависност од хране?
Према Iale Journal of Biologi and Medicine, реч „зависност“ је први пут употребљена у контексту хране (у односу на чоколаду) 1890. Године 1956. истраживач Терон Рендолф, МД, користио је термин „зависност од хране“ у Kuarterli Journal of Studies on Alcohol да опише „специфичну адаптацију на једну или више намирница које се редовно конзумирају на које је особа веома осетљива“.
Ако редовно доживљавате губитак контроле док једете, интензивну жудњу или осећај туге када покушавате да зауставите то понашање, или ако вам је тешко да престанете да једете када се осећате ситима (чак и ако постоје негативне последице), већа је вероватноћа да ћете испунити критеријуме IFAS за зависност од хране.
Преузмите андроид апликацију.
