Директорка Међународног монетарног фонда (ММФ) Кристалина Георгијева огласила по питању дигиталних валута.
Наиме, она је истакла да чињенице које произилазе из искустава са првим лансираним дигиталним валутама централних банака (CBDC) широм света указују на то да не постоји модел који одговара свима.
Према проценама ММФ-а, тренутно око 100 земаља разматра пројекте CBDC, наводи се у студији Фонда објављеној јуче, у којој су изложени примери шест земаља, међу којима су и Кина, Шведска и Бахами, у којима је дигитални новац већ у оптицају или је у напредној фази тестирања, преноси Ројтерс.
Представљајући овај извештај, генерална директорка ММФ-а Кристалина Георгиева рекла је да као главни закључак из почетних искустава проистиче то да треба научити лекције.
Ако су CBDC дизајниране „промишљено“, оне би, како је навела, потенцијално могле да обезбеде већу финансијску опторност, да олакшају људима приступ услугама банкарског типа и да смање трошкове оптицаја новца.
Дигиталне валуте централних банака би, такође, требало да буду безбедније у односу на „крипто средства која немају залеђину и која су инхерентно волатилна“, као и у односу на боље регулисане „стејбл коине“ који су генерално повезани са неком фијат валутом (тј. валутом која није подржана неком физичком робом попут злата или сребра, већ иза ње стоји држава).
Георгиева је као прво навела да ниједан модел CBDC „не одговара свима“, а као друго је истакла да је приликом моделовања националне дигиталне валуте најважније разматрања финансијске стабилности и приватности, при чему треба направити баланс између развоја дизајна, с једне стране, и политике, с друге стране.
„Ово су тек почеци дигиталних валута централних банака и не знамо колико ће далеко и колико ће брзо то ићи“, закључила је Георгиева.
Преузмите андроид апликацију.
