Живети у Новом Саду подразумева да сте некада давно рекли “не“ престоничком ужурбаном темпу, а рекли “да“ чаробној барокној архитектури која датира још из друге половине 19. века.
Пре него што је Нови Сад попримио овакав изглед какав му је данас својствен, градско становништво дичило се квалитетним партерним или спратним зиданим кућама, док су у периферним деловима града биле распорстрањене подужне правоугаоне куће, такозване тршчаре.
Дакле, из приложеног се може закључити да су се, ономад, сви тркали како би живели у што лепше грађеним кућама ближе језгру града.
Данас је ситуација знатно другачија.
Истина је да све више људи жели да живи у нашем граду.
Нови Сад због тога броји све већи број вишеспратница које имају улогу да свима онима који то пожеле обезбеде стан, односно место које ће називати домом.
Међутим, има и оних који нису баш “луди“ за животом у граду, односно стану.
Судећи по новонасталим градским променама, тачније путевима и мостовима који нам се тек смеше, живети у предграђу ће за Новосађане постајати све већи “хит’‘.
Тако, они који су некада имали тенденције да живе што ближе жижи свих збивања, данас хрле у периферне делове града где је и даље загарантован миран живот у кући са двориштем.
Кључну разлику између становања у стану и кући, уколико питате новосадске домаћице, чини одржавање.
Према њиховим речима, стан је због квадратуре много лакше очистити, а томе припомаже то што је за хигијену зграде задужен неко други, обично агенција за одржавање.
Они који живе у кући, свесни су да поред одржавања саме куће, око баште и дворишта увек има нешто да се ради.
Међутим, заговорници живота у кућама кажу да се све те обавезе попут заливања баште, кошења траве, фабрања ограде итд… на крају дана исплате када коначно седну у своју малу оазу природе звану двориште.
Живот у стану погодан је онда када вам усред кувања понестане соли, па само скокнете до комшинице која живи у стану поред по њу, без да искључујете ринглу и паузирате са прављењем ручка.
Ипак, близина са комшијама која је у овом случају предност понекад може да буде и лоша. Поготово у случајевима када је комшијин пас веома гласан, дете не престаје да му плаче или се, наједном, одлучио да направи журку са музичким репертоаром који вам не одговара.
Добра ствар код наших суграђана јесте то што су они познати по својој култури и манирима, те стога обично поштују “кућни ред“ у коме не сме да се прави бука.
Још једна ствар која битно одређује да ли ће се један Новосађанин или Новосађанка одлучити за живот у неком од градских квартова начичканих зградама или ипак у пожељним приградским насељима попут Слане баре, Сремске Каменице, Ветерника и Футога, јесте и њихов буџет.
Куће су обично веће квадратуре али су локацијски удаљеније од центра што знатно одређује њихову цену, а станови су смештени на таквим локацијама да вам је све на двадесетак минута хода.
Због своје габаритности кућа ће сигурно значити и већи рачун за струју, воду и грејање, док ће у стану ти трошкови бити знатно мањи.
Ипак, Новосађани се приликом одабира некретнине у којој ће живети највише воде оним шта им је познато.
Тако ће они одрасли у кућама увек жудети за великим двориштем какво су имали у детињству, док ће онима који су одрасли у становима увек фалити она ушушканост, комфор и близина свега коју нуди живот у згради.
Преузмите андроид апликацију.
