Да ли нас збуњеност треба бринути?

Мало ко ће бити искрен, па признати да се заправо често суочава са збуњеношћу. Мислећи да ће тада испасти да нешто не зна, човек често избегава да буде искрен и призна да је тренутно веома збуњен. Наш ум се налази у овом стању када не зна шта да мисли, шта да изабере или на који начин да одреагује на ситуацију. Било да је она емоционално стање, она често прати велике животне промене промене.

Када имамо велики избор пред собом, али исто тако када желимо да донесемо најбољу могућу одлуку која је везана било за пословна или приватна питања, а да не направимо грешку, код нас се веома често јавља збуњеност. Јер у жељи да не погрешимо често постајемо збуњени.

Да ли је реч о одабиру школе, факултета или партнера, засигурно ће се појавити збуњеност. Још ако придодамо околину која својим очекивањима врши притисак, осећај збуњености је засигуран.
Неки мисле да ће више информација донети разјашњењу околности, али не, честа је појава да заправо превише информација чини да све буде нејасније. Исто тако, збуњеност ће се јавити и када имамо унутрашњи конфликт, када срце каже једно, а разум сасвим нешто друго и када морамо да себи објаснимо који пут је “исправан”.

Хтели да признамо то или не, али човеку би било најлакше када би могао да контролише околности. Пошто ово није могуће, често нас живот ставља пред изборе који нас збуњују. Због којих осећамо несигурност, страх и анксиозност.
Препуштени збуњености, осећамо да смо изгубљени у сопственом уму, који нам не помаже, већ нас доводи до тога да смо љути на себе.

Збуњеност никако не треба поистовећивати са незнање. Баш супротно, збуњени смо када смо у дилеми, када не знамо шта да радимо, што значи да почињемо размишљати дубље, након чега јасније видимо ствари и околности.