Pitanje koliko vremena provedete ispred ekrana nije namenjeno samo deci, već je od velike važnosti i za malo starije.
Svakako da su uređaji nešto što je okupiralo naš lični prostor i da ih nije lako izbaciti iz upotrebe. S toga se u svrhu mentalnog i fizičkog zdravlja mogu nabrojati pozitivna, ali i negativna dejstva elektronskih uređaja.
Da li nam uređaji više pomažu ili odmažu?
Benefit bezgranične internetske komunikacije osigurao je veliki broj korisnika širom planete upravo zbog finansijske pristupačnosti i prostorne pokrivenosti.
Mogućnost da se lako uspostavi komunikacija, da se obavljaju pozivi i ćaskanje sa bilo kog kraja države, da se to sve odradi preko prenosnih uređaja poput telefona, tableta ili računara vezalo je ljude kako privatno, tako i poslovno.
U simibiozi uređaja i ljudi postale su aktivne teme o kompatibilnosti dva različita sveta, a ponajviše o različitim psihosomatskim efektima koje nose prevelika upotreba uređaja.
Danas se nailazi na veliki broj članaka koji govori o negativnim posledicama upotrebe uređaja kod deteta, a manje kod čoveka, jer kod dece oni prete po razvoj mozga, dovode do vaspitne disfunkcije, autizma i slabe artikulacije.
Prema poslednjim istraživanjima navodi se da su oboljenja kod dece, zbog prevelike upotrebe ekrana, skočila poslednjih godina za preko 30%.
Kod odraslih postoji manje priče o posledicama usled prevelike upotrebe ekrana jer su moždane funkcije kod ljudi već razvijene, ali najveći problemi koji se danas javlja jeste depresija i aneksioznost.
Ove bolesti se ne nazivaju bezrazložno i bolesti modernog doba.
Ukoliko se provodi previše vremena na telefonima, računarima omogućuje se socijalzacija, dolazi do odlaganja određnih aktivnosti, manje fizičke angažovanosti, osećaja bezvoljnosti, ali i „nagomilavanja“ velike količine informacija koje mozak nije u stanju preraditi.
Velika količina informacija pogotovo nekih strašnih vesti usađuju strah kod čoveka i dalje dovode do problema u svakodnevnom funkcionisanju.
Naravno, ove negativne posledice odnose se na populaciju koja preterano koristi uređaje, bez odmora, i čiji se dan umnogo svodi na gledanje u ekran.
Ukoliko se govori sa pozitivnog aspekta, onda se uređaji postavljaju u zdav odnos spram nas, a koji zahteva da se vreme na uređajima ipak ograniči.
Ukoliko je posao vezan za računar onda bi drugi deo dana trebao biti izuzet od upotrebe telefona. S druge strane se i preterana upotreba uređaja vezuje i za društvene mreže koje su danas najbrži način za isticanje i reklamiranje.
Ako se i ona koriste ciljano i usmereno, kod velikog broja ljudi ona će ostaviti prostor da se svakodnevno izgrađuju i da ne osete teret savremenog doba.
Ne zaboravite da su naučici deklarisali novu fobiju u svetu: nomofobiju – strah od gubitka ili ostajanja bez mobilnog telefona, od koje prema podacima pati preko 60% ljudi u svetu.
Neki od simtoma ove fobije koja nastaje kao rezultat zavisnosti od mobilnog telefona su:
- odlazak u toalet obavezno sa mobilnim uređajem
- osećaj uznemirenosti ukoliko telefon nije sa vama
- bes ukoliko očekivna poruka na telefonu ne stiže u kratkom vremenskom periodu
- konstantno proveravanje telefona čak i ukoliko ništa ne očekujemo na njemu
- emotivni dizbalans u čoveku koji se formira u odnosu na mobilni uređaj
S toga dobro razmislite da li nam uređaji pomažu ili odmažu u svakodnevnom životu i u kojoj meri.
Preuzmite android aplikaciju.
