Могу разликовати различите боје, али не тако прецизно као људи.
Мачке нису далтонисти као што се веровало у првој половини двадесетог века. Са софистициранијим и осетљивијим инструментима показало се да мачке виде боје света око себе и могу да разликују различите боје, али не са толико прецизности као људи. Мачке реагују на боје љубичасте, плаве, зелене и жуте боје.
Чини се да су црвене, наранџасте и браон боје изван распона боја које мачка перципира и највероватније их види као светлије до тамније нијансе сиве. Боје које преципитирају најинтензивније су љубичаста, плава и зелена.
Такође, изгледа да мачке не виде боје као интензивне или живе. Како мачка види у мраку? Мачка има способност да добро види чак иу условима веома слабог осветљења.
То је захваљујући специјалном уређају за појачавање светлости који се налази у задњем делу ока, „тапетум луцидум“, који је као огледало иза мрежњаче.
Управо због тога мачије очи светле у мраку. Преко овог уређаја мачка може да искористи сваки минимални фотон светлости који уђе у њене очи.
Потребна му је само једна шестина светлости која је потребна човеку да види исту фигуру. Упркос овом изузетном уређају, није тачно да мачка може да види у потпуном мраку.
Ако нема светлости за оптимизацију, мачка се мора ослањати искључиво на свој мирис, слух и осетљивост својих бркова. Мачје очи такође имају велику контролу над количином светлости коју могу да пропусте кроз отвор зенице.
Да би избегла заслепљујућу сунчеву светлост, мачка може ограничити пречник зенице дајући јој већу контролу над уласком светлости.
Имају вертикалне, а не хоризонталне прорезе, а захваљујући вертикалном затварању зенице и хоризонталном затварању капка могу да се прилагоде милиметру светлости која улази.
Преузмите андроид апликацију.
