Човек је друштвено биће које воли да је прихваћено било од пријатеља, родитеља или партнера. Али шта се дешава са страхом који многи носе у себи и не желе га наглас признати?
Ретко ко ће бити довољно храбар и наглас признати себи, па и другима да дубоко у себи носи страх од напуштања, страх да ће бити остављен. Овај страх не настаје ни из чега, напротив од датира још од најранијег периода , када спознамо да људи одлазе без објашњења или да наше емоције неко не жели да прихвати.
Где се налази корен овог страха?
Недоследна љубав родитеља
Када дете у најранијем периоду доживи да га неко веома важан, као што су родитељи, напусти, било то емотивно, ускраћујући му пажњу или физички, остаје ожиљак који га подсећа да је љубав веома несигурна и да је условљена.
Трауматични односи
Изненадни прекиди пријатељства, љубавне везе без прихватања или пружања емоција, односи који су несигурни често изазивају осећај у човеку да је недовољан.
Ниска самопроцена
Особе које не цене себе, које дубоко у себи за све криве и сумњају у своју вредност, често се плаше да ће их људи када их упознају и напустити.
На који начин се манифестује страх од напуштања у свакодневном животу?
– тражи се константна потврда да нас неко воли,
-страх од блискости, јер што се више зближиво, већа је шанса да људи оду,
-превише се прилагођавамо другима, како не би били изопштени из колектива, друштва и сл,
-ниско поверење, стално очекивање да ће неко отићи.
Савети за самопомоћ
1.Препознати образац- промена свести да тај страх није реалност, већ наше виђење ствари, који најчешће није реалан.
2.Продубити однос сами са собом- објаснити сами себи да смо вредни, па чак и када се људи одаље од нас. Јер одлазак људи из нашег живота не значи да треба сами себе да напустимо.
3.Постављање здравих граница- љубав не значи да треба себе жртвовати како бисмо били прихваћени. Љубав почиње онда када нам дозвољава да будемо своји и да знамо да смо довољни и вредни.
4.Разговор са другима-поделите овај страх са особом од поверења или стручњаком. Поверити се неком не значи слабост, то је храброст која ће омогућити да оздравимо од дотадашње боли.
Страх од напуштања није срамота, она нас подсети на ожиљак од неке старе ране, које нисмо знали да исцелимо у детињству. Међутим, сада можемо научити да држимо до себе верујући да љубав не значи губитак, већ љубав је она која даје слободу. Јер на крају, неће свако отићи, остаће они који требају ту бити, који заслужују, а свакако ми остајемо ту за себе.
Преузмите андроид апликацију.
