Све више података из привреде сведочи о томе да се економија у Немачкој налази у опадању, а тај тренд би могао да се појача у зависности од тога колико ће тешка бити зима, пише Дојче веле.
Како се наводи у тексту, пети пут узастопце немачка индустрија добила је мање наруџбина него у претходном месецу.
У јуну је разлика била 0,4 одсто у односу на мај, што на први поглед не изгледа као велики пад, али у другом тромесечју се евидентира 5,6 одсто мање посла.
Водећи економиста велике немачке банкарске куће Комерцбанк Јерг Кремер оцењује да опасност од рецесије расте.
С тим рачунају и други економисти, а кризу очекује и Декабанк. „Могло би да се деси, да се рецесија продужи са четвртог тромесечја ове године на друго тромесечје следеће“, каже економски струцњак за раст Андреас Шојерле.
Како наводи ДВ, опадање количине наручене робе, послова и услуга само је један од знакова све теже економске ситуације, па тако и висока стопа инфлације слаби куповну моћ потрошача.
„Грађани себи више не могу да приуште тако пуно и можда и не желе више да троше“, каже Шојерле.
Они не знају који ће трошкови још да их снађу због раста цена енергената у рату, нарочито гаса, а индекс потрошачке климе показује да расположење за потрошњу у Немачкој крајем јула и даље опада.
ДВ напомње да је са друге стране и светска привреда ослабила. То се односи пре свега на Сједињене Америчке Државе као једно од најважнијих тржишта за немачку индустрију. Пошто је америчка инфлација узнапредовала, тамошња централна банка брже уводи противмере од Европске централне банке.
Осим тога, несигурност у снабдевању гасом тишти и привреднике. „Вероватно неце бити великих рестрикција наредне зиме“, сматра Шојерле, али додаје да ће предузећа највероватније штедети енергију, па ће мање производити него што би то иначе био случај.
Поред тога, нико не зна колико снажан ће бити повратак пандемије наредне зиме, јер је привреда погођена повећаним одсуством радне снаге због боловања.
ДВ наводи да опада и оптимизам предузетника. Индекс пословног расположења показује да се ситуација са потражњом у јулу погоршала у односу на јуни.
Јерг Кремер који ради за Комерцбанк каже да се тај смањени ниво очекивања појављује у економској кризи и одражава „врло реалне ризике“. Он је додао и да се Путин „игра вентилом за гас, и тако подстиче страх од кризе“.
„Тај рат живаца у вези са гасом утиче на несигурност предузећа која онда постају опрезна приликом наручивања“, навео је он.
Чује се и аргумент да би муштерије могле да сторнирају наруџбине или да их одложе чиме би се постепено могла потрошити велика резерва нагомиланих наруџбина из пандемијских времена.
Рецесија је дакле скоро неминовна, оцењује се у тексту и додаје да она не би смела бити тако велика и дубока као за време светске финансијске кризе или током првих месеци короне.
„Немачка привреда би могла да опадне највише за око 0,4 одсто“, процењује Шојерле.
Али ни опоравак након тога неће бити тако снажан. Јер проблем недовољне снабдевености гасом остаје. И у зиму наредне године може се рачунати са већим оптерећењем.
А то би могло делове немачке индустрије понуткати да неке своје погоне преместе у иностранство, тамо где је енергија јефтинија и стоји на располагању. Тренутне потешкоће могу довести и до дугороцних структурних промена у привреди, закључује ДВ.
Преузмите андроид апликацију.
