Које то струке спадају у прву линију одбране када нам је потребно да се искукамо и избацимо из себе све оне муке и проблеме који нас море?
Логично је да су вам прва асоцијација психијатри и људи који су се годинама школовали за слушање и саветовање људи, али истина је да се највише психотерапија одвија у фризерским салонима, кафанама и такси аутомобилима.
Са каквим се то судбинама сусрећу новосадски таксисти, и да ли ствари које доживе у току једног радног дана могу да ставе њихово занимање на листу професија које заслужују бенифицирани радни стаж.
Бити таксиста у нашем граду уопште није лако. То подразумева да и нисте толико омиљени члан заједнице, и да вам радно време зависи у потпуности од тога колико новца желите да зарадите одређеног дана.
Неки кажу да су приче које причају таксисти, приче које су толико испуњене лажима да их не можемо назвати чак ни ловачким, ни риболовачким… али не можемо побећи од чињенице да поред гужве у саобраћају у једном дану њихов темпо диктирају и чудни порфили људи који им уђу у ауто.
Уколико желите да чујете неку анегдоту, довољно је да седнете у такси возило и започнете онај уобичајени “small talk’’ типичан за све Новосађане када се нађу са непознатим људима.
Приликом једне од мени неопходних такси вожњи, када сам вукла неки велики џак са стварима, таксиста се три пута окретао да провери да ли се и даље налазим на седишту.
Прилично збуњена његовим понашањем упитала сам га зашто се стално окреће а тада ми је испричао како је једном приликом када је неку баку возио на гробље, чувши да је затворила задња врата, кренуо и одвезао скроз на други крај града, а када се тек на крају вожње окренуо баке није било, већ само букет цвећа које је претходно утоварила у аутомобил.
Иако смо се слатко исмејали, тог дана сам сазнала и са каквим се све непријатностима сусрећу таксисти у нашем граду.
Улице нашег града прилично су мирне у току дана, али када падне мрак, заједно са паљењем треће тарифе на таксиметру повећава се и сигурносни ризик који доноси овај посао. Веома често се деси да млади желе да се возе за џабе, те када стигну на одређену адресу само побегну из аута без да су платили.
Ипак, уз све “чудне“ људе на које могу да налете, таксисти признају да је пустим улицама у касним сатима најлепше возити.
Следећи пут када се наљутите на неког таксисту јер вас је непрописно обишао, пролетео кроз жуто или направио било који други прекршај који вам је измамио неку са богатог списка српских родословних псовки, пробајте да погледате ситуацију и из неког другог угла…
Новосадски таксисти наводе да све и један прекршај који направе, учине ради потреба својих муштерија, како би се њима нашли на услузи, те иако је у већини случајева немогуће, покушали да за неко нереално време стигну са тачке А на тачку Б.
Д.У.
Преузмите андроид апликацију.
