Факултети су део високо-школског система у којима се стиче образовање унутар једне или више области. Различитим областима деловања ове институције се стварају унутар заједничког кровног деловања – универзитета, који се налазе у највећим градовима једне државе.
У Новом Саду факултети постоје више од пола века, укуно их има девет, а на њима je током минулих деценија прошао велики број студената, данас нечије баке и деке, родитељи и многи други.
Колико се то студирање у корену променило и да ли је данас лакше или теже стећи факултетску диплому?
Факултети некада
Факултети су некада били ван Болоњског система, односно били су организовани по старом систему. У Србији је 2001. године отпочела процедура за приступање Болоњаком систему, односно европској идеји организације виског образовања. До званичног приступања причекало се још две године, а до самее имплементације и организације овог система још пар година. Шта је условило највећу разлику између некадашњих студената и данашњих, јесте управо сам Болоњски систем који носи своја правила.
Иако Болоњски систем није у потпуности заживео у нашој земљи, донео је већи број уписаних студената и чини се неке олакшице у студирању које су се овим процесом десиле.
Као један од кључних момената јесте прелазак на прикупљање ЕСПБ бодова по којима се мери и статус студената. Да ли је буџетски или самофинансирајући. Велики број предмета, али и предиспитних обавеза које су део испита условили су да студентски посао буде усмерен ка извршењу формалних процедура Болоњског система, а не суштински – стицање ширег знања о одређној области или струци рада.
Са овим системом промениле су се и животне околности студената, студенти су фокусирани на неке друге потребе од ранијих, тако да и са свакодневницом студирања настају промене. О некадашњем изгледу студената – са фотографијама и начину студирања говорили смо у једном од наших текстова, а сада доносимо и које су то промене извршене Болоњским системом.
Болоњски систем
У Болоњи, у Италији, је пре 25 година потписана, од скоро 30 земаља Болоњска декларација. Када данас говоримо о Болоњском систему говоримо пре свега о Болоњској декларацији којом је високо образовање усклађено са нормама и стандардима Европе. Болоњски систем извршио је реформу, али и усклађивање заједничких принципа у образовању. Реформа је настала на изглед америчког школског система, а у складу са новим друштвеним стандардима и потребама. Данас постоји близу 1000 универзитета који су потписници ове декларације, а све земље Европе јесу, односно отпочеле су провес бар у неком делу студија.
Промена у високом образовању односиле су се на Европски систем преноса и акумалиције бодова (ЕСПБ) у којима је потребно од 180-240 бодова за стицање дипломе основних студија, потом мастер диплома од 60 до 120 ЕСПБ-а, док је за докторске студије другачије формулисано.
Ова реформа високо-школског система требала је да допринесе једнаком вредновању и лакшој мобилности студената из било које земље. Размене, нострификације диплома у потпуности, систем направљен за задовољавање потреба тржишта, брзо прилагођавање поготово када је реч о факултетима који имају практичну примену.
Предности и мане Болоњског система
Након имплементације широм Европе, Болоњског система, почели су исцрпни радови на тему ове реформе високог образовања. Годинама након што се у Србији прешло на овај вид рачунања испита и студирања, могло је да се уочи недостатак и предност овог система.
Једна од предности овог система јесте сигурно лакша мобилност и тражење посла са факултетском дипломом, мимо своје државе. Оно што је забележено у већем порасту јесте разни број страних студената који долазе у Србију, али и велики број наших студената који се усуђује да оде у неку другу државу и проведе тамо део својих студија, без да му то отежава било какав повратак у своју земљу или нагомилава испите јер се они признају на матичном факултету.
Као неке од мана овог система, наводи се губитак квалитета школовања (који су критиковале и неке од централних Европских земаља). Квалитет се губи јер су испити конципирани од великог броја предиспитних обавеза који утичу на саму оцену и тиме допрносе лакшем проласку студената. Поред великог броја предмета који се са реформама јављају, губи се уопштено квалитет те се тако стиче утисак површног знања.
Главне карактеристике Болоњског система јесу свакако већи просек студената у односу на некадашње, мањи број литературе, већи број предмета, концетрисаност на статус студента који се пре свега односи на прикупљање ЕСПБ (бодова), лакша мобилност, мањи број година студирања,….
С тога да ли је данас лакше или теже завршити факултет, зависи из позиције са које се посматра… Могуће је да актуелни студенти сматрају да им студирање није лако, док ће професори и неке друге, старије генерације тврдити другачије.
Преузмите андроид апликацију.
