Почетна > Живот и стил
Живот и стил

Да ли и ви патите од “зимског блуза”? Поремећај заиста постоји, а ево како да се “излечите”

Мање сунчеве светлости, хладнији дани, дуже ноћи и мање времена које проводимо напољу; све то може утицати на наше ментално благостање, кажу стручњаци и истичу како у овим каснијим месецима у години, а посебно како дубље улазимо у јесен и почињемо размишљати о зими, многи од нас могу доживети промену расположења, што је уобичајено.
Фото: Pexels/Khoa Vo

Здравствени стручњаци су открили зашто се то тачно догађа, како се можемо носити с тим променама и како можемо ублажити симптоме и побољшати расположење.

“Зимска туга или зимски блуз назив је који често означава сезонски афективни поремећај, а односи се на врсту депресије која се обично јавља током јесени и зиме, када је смањена изложеност природној сунчевој светлости”, објаснио је за Фокс њуз диџитал истраживач и психијатар са Универзитета Колумбија у Њујорку, др Рајан Салтан. Он додаје:

“Реч је о познатом стању менталног здравља које карактеришу промене у расположењу и понашању, а које следе сезонски образац”.

“Иако многи људи током зиме доживљавају блаже промене расположења, овај поремећај представља тежи и клинички значајнији облик овог стања”, каже доктор Салтан, а иако тачан узрок зимског блуза није у потпуности проучен, верује се да његовом развоју доприноси неколико фактора. Један од примарних је, каже, смањена изложеност сунчевој светлости током јесењих и зимских месеци.

“Смањење природног светла може пореметити циркадијални ритам и утицати на производњу неуротрансмитера попут серотонина и мелатонина, који играју кључну улогу у регулацији расположења и сна”, објашњава др Салтан. Уз мањак светла, додаје, на поремећај у великој мери утичу и генетски фактори, односно неравнотежа у одређеним можданим хемикалијама и промене у нивоима мелатонина и серотонина.

Који су симптоми сезонског афективног поремећаја?

Према др Султану, симптоми зимског блуза или сезонског афективног поремећаја могу варирати у тежини, али обично укључују следеће:

-стална осећања туге, безнађа или анксиозности;
-ниска енергија и повећан умор;
-повећана потреба за сном и тешко буђење ујутру;
-жеља за угљеним хидратима и дебљање;
-потешкоће са концентрацијом и доношењем одлука;
-изолација и смањено интересовање за активности;
-раздражљивост и појачана осетљивост на одбијање.

“Важно је напоменути да се ови симптоми обично јављају у касну јесен или рано у зиму и повлаче се у пролеће када се дневно светло повећа”, истакао је др Салтан и ево шта саветује.

Користите светлосну терапију која емитује светлост пуног спектра, имитирајући природну сунчеву светлост.
Вежбајте. Редовна физичка активност, чак и у затвореном простору, може побољшати расположење и ниво енергије. Размотрите активности као што су јога, плес или вежбање с опремом.

Придржавајте се редовног распореда спавања. Одржавајте доследну рутину одласка на спавање и буђења у исто време сваки дан, саветује. “Правилан и квалитетан сан може позитивно утицати на расположење.”

Пазите на исхрану. Уносите уравнотежену исхрану с фокусом на целовиту, хранљиву храну. Припазите на унос шећера и угљених хидрата, што може довести до падова енергије. Омега-3 масне киселине, које се налазе у масној риби попут лососа, могу позитивно утицати на побољшање расположења.

Останите социјално повезани. “Остајте у контакту с пријатељима и вољенима. Дружите се и учествујте у активностима с другима, чак и ако то значи виртуелно”, наставља др Салтан.

Поставите циљеве и имајте структуру, јер то може пружити осећај сврхе и постигнућа.

Вежбајте медитацију или технике опуштања за управљање стресом и анксиозношћу. То може побољшати расположење и ментално стање.

Проведите време напољу колико год је то могуће током дана, чак и ако је облачно.

Брините се о себи. Бавите се активностима које волите, саветује лекар.

Sa koliko godina dete treba da dobije prvi telefon? Pitanje koje muči mnoge roditelje

Преузмите андроид апликацију.

Ознаке