Колико смо видели, никоме у Чешкој то није пало на ум да покрене и да искористи трагедију, попут српске опозиције у политичке сврхе, већ се тамо сада сви солидаришу са жртвама.
Трагедија која се одиграла на Карловом универзитету у Прагу, где је младић Давид Козак (24) убио најмање 14 особа и ранио преко 30, отворила је бројна питања. Овај немили догађај, нажалост, неодољиво подсећа на пуцњаву у ОШ „Владислав Рибникар“ у Београду, која је 3. маја ове године потресла регион.
Након пуцњаве у Београду, део српске опозиције искористио је овај трагичан догађај у политичке сврхе, не упућујући ни саучешће, нити посетивши породице страдалих. Кампања под називом „Србија против насиља“ проистекла је из протеста грађана који су се окупили како би исказали тугу због страдања деце, због страшних злочина у Рибникару и Младеновцу, да би убрзо део опозиције препознао своју шансу и искористио скуп у политичке сврхе. Перфидно, из прикрајка под паролама „Ово није политички протест“ су брзо прешли у политичке захтеве, где је фокус на конкретном смањењу насиља изостао.
Сада, када се Праг суочава са сличном трагедијом, поставља се питање да ли ће личности попут Маринике Тепић, Драгана Ђиласа и Мирослава Алексића покренути кампању „Чешка против насиља“?
Хоће ли се наћи неко у Чешкој ко би, попут дела српске опозиције, искористио овакве трагедије за политизацију и личне интересе? Колико смо видели, никоме у Чешкој то није пало на ум да покрене и да искористи трагедију, већ се тамо сада сви солидаришу са жртвама.
У Србији су након мајске трагедије критике упућене и на рачун председника Србије, Александра Вучића, а оспораване су чак и његове посете „Рибникару“. Међутим, када су се појавили докази о његовој посети, ти исти критичари нису показали интересовање за породице страдалих, које су биле у центру пажње само државних представника.
Трагедија у Прагу, где је Козак, наоружан АР-15 пушком, извео масакр, оставља отворена питања о начину на који се политика суочава са насиљем. Да ли ће се у Чешкој појавити слична политичка манипулација трагедијом, или ће се наћи хумано и одговорно решење за овакве кризне ситуације? Памћење и поштовање жртава треба да буду изнад политичких игара и манипулација, не само у Србији већ и свуда у свету.
Да ли је ико након Прага реаговао покретањем приче у правцу да треба да падне чешка влада? Наравно да није. Да ли Ђилас, Алексић и Мариника мисле да треба да падне чешка влада? Наравно да не. Лицемерно да лицемерније не може бити.
Колико је тек лицемерна Европа, препуна насиља, када имамо у виду да нам се лицемерни представници Европске уније (ЕУ) и појединих европских држава непримерено мешају у унутрашње ствари, па чак и отворено подржавају листу Србија против насиља.
Исте те особе неће испоручивати Чешкој захтеве да њена влада поднесе оставку након трагедије и неће радити на томе да сруше чешку власт под паролом борбе против насиља и на таласу монструозне злоупотребе трагедије. Можда би то и учинили, али не из хуманих разлога, већ само у случају када би у Чешкој била власт која је супротстављена њиховим геополитичким интересима. Пошто то тренутно није случај, обзиром на то да за разлику од претходних година, имају у Чешкој послушну и владу и председника, ником из лицемерне Европе неће пасти на ум да ову страшну трагедију злоупотребљава.
За разлику од Чешке у Србији су монструозно злоупотребљене трагедије у политичке сврхе
У Србији не само да су овакве трагедије злоупотребљаване, већ су и саме присталице Ђиласове коалиције отворено више пута признали да су злоупотребили трагедију и да им је најмање било до жртава, а највише до политичких демонстрација. Тако је адвокат опозиционе провенијенције Божо Прелевић својевремено изјавио да је на тим протестима ,,против насиља“ како је рекао ,,најбоља журка“ а Ђиласова идеолошкиња Биљана Лукић је у предвечерје избора написала да је дан масакра у Рибникару био за њих позитивна прекретница и дан устанка у Србији.
Нема ништа одвратније него када моралне нуле од квазиполитичара злоупотребе људску несрећу да би скуплили политичке поене. Као и у случају Косте Кецмановића, тако и јуче у Прагу, реч је о индивидуалним злочинима, психопата-монструма, који не могу да се предвиде и за који ни држава ни друштво не могу бити одговорни. Само што ће када су у питању земље попут Чешке тај једини нормалан резон да се уважи, док у случају Србије ћете имати друге аршине, јер многи хоће да искористе ма који догађај само да ослабе српску државу и њено руководство.
Забрињавајуће је што су за такве подле ствари нашли домаће саучеснике попут Драгана Ђиласа, Маринике Тепић, Микија Алексића и осталих, који су, нажалост, формирали политичку коалицију и програм захваљујући једном Кости Кецмановићу.
Brnabić: Opozicija, CRTA i druge NVO pokušavaju da destabilizuju zemlju
Преузмите андроид апликацију.
