Џозеф Бајден је намеравао да пређе на чисте технологије и ослободи се енергетске зависности од Саудијске Арабије, али га је рат у Украјини успорио на оба пута.
Шест месеци пре избора за Конгрес, Американци плаћају гориво скупље него икад. Док су прошлог октобра у просеку издвајали 3,3 долара по галону, данас галон плаћају 4,3 долара (отприлике 124 динара за литар).
Рат у Украјини покренуо је енергетску кризу, а шеф Беле куће још је и забранио увоз руске нафте да би казнио Москву због напада на Украјину. Због тога је вашингтонска администрација принуђена да, супротно ономе што је обећавала, подстиче домаћу производњу нафте и других загађивача ваздуха.
Организације за заштиту животне средине критикују Бајдена да је зарад краткорочних интереса скренуо с дугорочног курса, а то је борба против климатских промена. Авенија Пенсилванија раније је предложила да држава са 300 милијарди долара помогне произвођачима обновљивих извора енергије и за четвртину смањи емисију штетних гасова до 2030. Иако је предлог прошао у Представничком дому, Сенат није дао „зелено светло” јер су се, осим републиканаца, успротивили и поједини демократски сенатори.
Како је нафта поново у моди, Бајден ће морати да се приближи још нечему, тачније – некоме од кога је желео да се дистанцира. Саудијска Арабија је близак амерички савезник, али нова администрација не жели да покаже присност и с престолонаследником Мухамедом бин Салманом, за кога је Централна обавештајна агенција закључила да је наредио масакрирање дисидента Џамала Хашогија 2018. у Истанбулу.
Бајден је сматрао да је његов претходник Доналд Трамп био исувише попустљив према саудијском принцу, а према писању либералних медија, управо је то разлог зашто је наследник трона у Ријаду недавно уложио две милијарде долара у тек покренуту компанију Трамповог зета Џареда Кушнера. Како пише „Венити фер”, Саудијска Арабија је на принчево инсистирање издвојила поменути новац иако су остали чланови саудијског државног фонда упозоравали да је инвестиција у нови Кушнеров бизнис „ризична”, „претерана” и „ни у чему незадовољавајућа”. Медији подозревају да овде није реч о обичном пословању, већ да Мухамед бин Салман враћа услугу након што га је бивши амерички председник бранио упркос тврдњама ЦИА.
Иако је Бајден у кампањи обећао да ће од заливске краљевине направити „отпадничку државу”, његова администрација није увела санкције Ријаду ни због Хашогијевог убиства ни због страдања цивила и разарања у јеменском рату, у који је Саудијска Арабија активно укључена. У почетку је актуелна вашингтонска администрација игнорисала принца, али од почетка рата у Украјини тражи начин да поправи односе с Ријадом и испослује већу производњу нафте. Како је писао „Волстрит џорнал”, Бајден је престолонаследника позвао телефоном, али је овај одбио да се јави. За двор у Ријаду није довољно што се Америка сетила да Мухамед бин Салман постоји, већ тражи и да Бајден заборави на Истанбул и било какво изопштавање, како монархије, тако и њеног престолонаследника.
Guljaš: Mađarska i nemačka ekonomija bi bile uništene bez ruskog gasa
Преузмите андроид апликацију.