Неко годинама сања спортски аутомобил, други не жели ништа осим малог градског аута за који лако проналази паркинг. Некоме је важно да аутомобил буде беспрекорно чист, док други у њему држи све, од флашица воде и кишобрана до дечјих играчака и рачуна из продавнице, остатака хране. Многи ће на основу тога брзо донети закључак о власнику. Али колико су такве процене заиста тачне?
Психолози се овим питањем баве годинама. Њихов одговор није једноставан. Аутомобил заиста може бити одраз наших потреба, навика и појединих особина личности, али много мање него што бисмо желели да верујемо.
Зашто аутомобил многи доживљавају као продужетак свог идентитета?
Аутомобил одавно није само превозно средство. За многе људе он представља део начина на који виде себе или желе да их други виде. Психолози то називају проширеним идентитетом, теоријом коју је још осамдесетих година развио професор Расел Белк. Идеја је једноставна: ствари које поседујемо временом постају део наше слике о себи. То могу бити кућа, одећа, сат, телефон, али и аутомобил.
Због тога избор аутомобила често није само рационална одлука. Некоме је важна безбедност породице, некоме поузданост, другоме економичност, док ће неко желети возило које оставља утисак успеха или авантуристичког духа.
Другим речима, аутомобил често говори више о томе шта нам је важно, него о томе какви смо људи.
Шта истраживања кажу о избору аутомобила?
Студија објављена у часопису Personality and Individual Differences, у којој је учествовало више од хиљаду возача, показала је да постоје одређене везе између особина личности и критеријума при избору аутомобила.
На пример:
особе са израженијом савесношћу више пажње посвећују безбедности, поузданости и практичности
екстровертније особе чешће обраћају пажњу на изглед, снагу мотора и перформансе
особе којима је важан друштвени статус чешће бирају аутомобиле који остављају снажан утисак на околину.
Међутим, аутори истраживања наглашавају једну веома важну ствар: ове везе постоје на нивоу великих група људи, али нису довољно јаке да би се на основу нечијег аутомобила могао проценити његов карактер.
Зашто је некоме аутомобил увек сређен, а некоме није?
Овде психологија не говори о аутомобилима, већ о једној од највише проучаваних особина личности – савесности. Савесност је део познатог модела “Великих пет” особина личности и обухвата организованост, одговорност, планирање и склоност реду.
Људи са израженијом савесношћу у просеку чешће воде рачуна о простору у којем бораве. Редовније одржавају радни сто, дом, али и аутомобил. То, међутим, не значи да је неуредан аутомобил знак неуредног карактера.
Родитељи мале деце често имају аутомобил пун играчака и грицкалица. Људи који због посла проводе сате за воланом у њему држе ствари које им свакодневно требају. Неко једноставно нема времена да га често сређује, док другоме уредност аутомобила није важна јер енергију улаже у неке друге ствари. Зато психолози упозоравају да стање аутомобила никада не треба тумачити без шире слике.
Зашто тако лако процењујемо људе на основу аутомобила?
Наш мозак не воли неизвесност. Зато веома брзо покушава да од неколико видљивих информација направи причу о некој особи. Психолози овај феномен називају ефектом првог утиска и хало ефектом. Довољно је да видимо луксузан, стар или неуредан аутомобил и већ почињемо да претпостављамо какав је његов власник, колико зарађује, колико је одговоран или успешан.
Проблем је што су такве процене често погрешне. Човек који вози стар аутомобил можда једноставно не жели да троши новац на ново возило. Неко ко вози скуп аутомобил можда га је добио као службени. Родитељ троје деце тешко ће имати аутомобил који изгледа као да је управо изашао из салона. Другим речима, аутомобил говори само мали део приче о особи.
Шта заправо можемо да закључимо?
Ако бисмо питали психологе, одговор би вероватно гласио: много мање него што мислимо. Аутомобил може одражавати одређене приоритете, животни стил или навике, али не може открити да ли је неко поштен, брижан, интелигентан или добар човек. Људи су далеко сложенији од ствари које поседују.
Можда управо зато психолози саветују да, пре него што некога проценимо по аутомобилу који вози или по томе колико је он уредан, застанемо и сетимо се да иза сваког волана седи особа чију животну причу не познајемо.
Шта каже наука?
Психолошка истраживања показују да између личности и избора аутомобила постоје одређене статистичке везе. Оне могу објаснити зашто неко даје предност практичности, други дизајну, а трећи безбедности или престижу. Међутим, те повезаности нису довољно снажне да би аутомобил могао да послужи као поуздан показатељ нечијег карактера. Наука зато подржава радозналост, али не и стереотипе.
Преузмите андроид апликацију.
