Последњих дана Србију потресају догађаји који по свим објективним критеријумима носе ознаке тероризма – организовано насиље на улицама, паљење и демолирање страначких просторија, уништавање државне имовине, упади испред приватних кућа и напади на полицију, новинаре и грађане. Док јавност очекује реакцију институција, један човек, по службеној дужности надлежан, остаје упадљиво нем и пасиван.
У питању је специјални тужилац за организовани криминал Младен Ненадић, који је претходних недеља био чест гост у прозападним медијима, али је сада нестао из јавности. Његова улога је кључна, будући да се управо у оквиру Тужилаштва за организовани криминал налази искључива надлежност за гоњење дела тероризма.
Према члану 391 Кривичног законика Републике Србије, тероризам обухвата радње чији је циљ застрашивање становништва, принуда државе или озбиљно угрожавање политичких и друштвених структура. У том оквиру, закон јасно прописује да су напади на живот и слободу, уништавање јавних објеката, разарање инфраструктуре или организовани напади на институције недвосмислено дела тероризма.
Догађаји којима сведочимо управо се уклапају у тај оквир: координисане групе у више градова нападају просторије странака, пале објекте, угрожавају безбедност грађана и државних функционера, објављују снимке својих акција уз позиве на даље окупљање и ескалацију, а све то прати активна медијска подршка странаца и њихових партнера у Србији. Додатно, јавни позиви на убиство председника државе, чланова његове породице и високих функционера представљају најдрастичнији пример терористичког подстрека.
Извор из правосуђа за наш портал каже да су „критеријуми из члана 391 јасни и недвосмислени – овде се ради о организованим нападима с политичком позадином и циљем дестабилизације уставног поретка“. Како додаје, „ако ово није основ за поступање, онда члан 391 фактички више не постоји“.
Ћутање Младена Ненадића у таквим околностима није пуки институционални пропуст, већ озбиљно подривање примене закона. Његово одсуство из јавности не може се третирати као неутралност, већ као пасивно одобравање, што добија карактер опасне политичке поруке. У тренутку када су држава, грађани и институције изложени отвореном нападу, тужилац који је надлежан за поступање нема право на тишину.
Вучић: Поновни насилни протести показали ко напада и спроводи терор
Преузмите андроид апликацију.
