Трговински ланци у Србији све више успевају да конкуришу зеленим пијацама јер преко обједињеног снабдевања и увоза робе постижу нижу цену пољопривредних производа.
Често је међу њима и доста увозних артикала који на крају обарају цене домаћих произвођача.
Тако су Београђани, прошлог месеца, кромпир просечно плаћали на пијаци 120 динара по килограму, док је његова цена у маркетима била 100 динара. Истовремено, у конкуренцији са 17 других већих градова у Србији само су још Шапчани овако скупо на тржници плаћали тај важан производ у домаћој кухињи.
У другим местима, попут Краљева, Ниша, Ужица, Зајечара цена кромпира била је и до 40 динара нижа.
Малопродајне цене пољопривредних производа „снимају” се два пута месечно, на пијачне дане у првој и другој половини месеца. У Републичком заводу за статистику објашњавају да се цене прате у радњама и на пијацама с највећим прометом. У зависности од годишњег доба узимају се производи који су најактуелнији и за сваки од њих се бележи најчешћа, најнижа и највиша цена.
Још драстичнији пример доминације трговинских ланаца била је разлика у ценама црног лука.
У периоду од 15. до 21. новембра у радњама у Београду, Ваљеву, Врању, Зајечару лук је најчешће коштао 59,99 динара по килограму. Код произвођача и накупаца на тезгама цена се кретала у распону од 80 до 100 динара. У Београду је тако била готово двоструко виша на пијацама.
Слично је било и са увозним јужним воћем, мада је ово и очекивано будући да трговинске компаније већим поруџбинама остварују ниже цене код добављача. Тако је најчешћа цена лимуна на београдским и нишким тржницама била 200 динара, а у радњама 159,99.
Evropska komisija na proleće planira zajedničku kupovinu gasa
Преузмите андроид апликацију.
