У Ланкастер роуду, у лондонском насељу Нотинг хил налази се црква Светог Саве и дом епископа Николаја (Велимировића), који деценијама представљају место окупљања Срба у Великој Британији и чуваре културног, верног и националног идентитета.
Црква Светог Саве у Лондону је једна од неколико православних српских цркава у Великој Британији, а од 2024. године налази се у саставу Епархије британско-ирске.
Парохијски повереник Марко Гашић истиче за Танјуг да је број Срба у Лондону тешко одредити, јер, како напомиње, људи долазе, одлазе, али им је заједничко то што дођу до црквене парохије која је центар њиховог окупљања у главном граду Велике Британије.
“Црквена заједница има своју јединствену историју, углавном су ту долазили људи из тог дела Крајине, данашње Босне и Хрватске, чије су породице гинуле због своје вере и нације. Они су овде дошли са високом националном и верском свешћу, са свештеницима у својим редовима”, рекао је Гашић и додао да и дан-данас црква успешно пази на своје парохијане.
Црква је, како каже, имала и задатак да задржи све оно у туђини што се, како је навео, сматрало да је најугроженије.
“То је најбоље резимирано кад је прота наше цркве писмом питао Светог Николаја да ли да стави плочу за генерала Дражу Михајловића у цркви, онда је одговор био: “Како да не, не треба ни да питате, то треба да се стави у цркву”, рекао је он и оценио да је црква успела да одржи верски осећај код људи, али и оно национално и културно.
Црква Светог Саве је, иначе, саграђена 1903. године, првобитно као англиканска црква.
То је пространа тробродна базилика са ентеријером од цигле. После Другог светског рата, захваљујући помоћи краљице Марије Карађорђевић, затим Енглескиње леди Пеџет, црква је откупљена и преуређена за богослужбену употребу Српске православне цркве.
На Видовдан 1952. године, цркву је освештао Св. Епископ Николај (Велимировић).
Украшена је лепим фрескама које су копије фресака са зидова средњевековних српских манастира.
Цркву Св. Саве су посетила четири српска патријарха – 14. августа 1969. године у канонској посети био патријарх српски Герман, 29. септембра 2002. био је и патријарх српски Павле приликом прославе 50-годишњице од освећења цркве, у октобру 2016. цркву је посетио и патријарх српски Иринеј, а у новембру 2024. је цркву посетио и патријарх Порфирије.
Поред чланова српског краљевског дома Карађорђевића, парохијани цркве Св. Саве у Лондону биле су и многе познате личности: правник Слободан Јовановић, књижевник Милош Црњански и други.
Поред Цркве Светог Саве у Лондону налази се и Дом епископа Николаја, а Гашић напомиње да су га реновирали пре четири године и да служи за разне прилике.
“Ту се одржава фолклор, недељна школа, свадбе, игранке, свакакве манифестације се ту дешавају, а поред сале постоје и канцеларије и станови. На сваки начин се то може подесити као простор за потребе свих. Имамо и из других школа, из других цркава молбе да се одржавају догађаји код нас у Дому епископа Николаја. То је једна врло успешна прича”, рекао је он.
На питање какав је имиџ српског народа у Лондону и Великој Британији имајући у виду негативну пропаганду 90-их, Гашић каже да се то променило и да се она “љага пропаганде која нас је нападала само понекад понови кад хоће да се врате тим годинама и тој деценији”.
“Ми смо сада у једној нормалној ситуацији”, рекао је Гашић и додао да кад је настала та пропаганда, онда се чула реч “Срби” која се није чула за време СФР Југославије, а сматрала се пежоративном.
Пре и после тога, та реч је, каже, била сасвим нормална.
“Али кад крене талас пропаганде са оном снагом како је то кренуло, из оних интереса који су тада постојали, то је било неизбежно”, навео је Гашић.
Говорећи о очувању српског језика, Гашић је казао да је управо црква место где се види да је та култура жива, као и језик, јер, како каже, млади неретко могу да се запитају зашто ми причамо овај језик, а нико други га не зна.
“Све то иде заједно, и наша парохија и парохије у Великој Британији су део те слике која има као циљ, што су они и наши преци тражили да буде циљ, очување културно-националног осећаја код верних Срба, а и неверних, јер нису сви верници, али опет је култура и национална свест у свим тим примерима важна. Тако да ми имамо своју улогу да помогнемо да се све то одржи”, закључио је Гашић.
Навео је да су у цркву долазили и људи из других вероисповести који су тражили Бога “и у нашој цркви су нашли најбољи за себе начин како могу да до њега дођу”.
“Наравно то нама импонује, али наша превасходна жеља је да осигурамо да они Срби који су у граду, који се не појављују толико или који би се могли појављивати чешће, да дођу и они, јер има Лондон довољно нашег света да може да напуни ту цркву много пута, тако да нам није неопходно у Лондону да тражимо алтернативе”, рекао је Гашић.
Како је истакао, добро је да постоји простор где људи могу да се осећају сигурни и своји на своме.
“Има и других, али наш први циљ је да очувамо то као место где се Срби могу осећати своји на своме и у далекој туђини”, подвукао је Гашић.
На граничним прелазима Батровци и Шид теретна возила чекају три сата на излаз
Преузмите андроид апликацију.
