Бивши амерички председник Доналд Трамп ће, ако буде поново изабран, искористити војну помоћ да примора Кијев и Москву да седну за преговарачки сто и постигну споразум о прекиду ватре, преноси Си-Ен-Ен (ЦНН) позивајући се на изворе.
Саговорник канала, упознат са Трамповим мишљењем о том питању, рекао је да ће се бивши председник највероватније обратити председницима Украјине и Русије Володимиру Зеленском и Владимиру Путину дан након свог евентуалног избора (у новембру) или инаугурације (у јануару 2025.) да започне координационе преговоре.
Он је додао да ће Трамп вероватно искористити америчку војну помоћ Украјини као „полугу“ да доведе обе стране за преговарачки сто.
Сједињене Америчке Државе су највећи донатор војне помоћи Кијеву, али је предлог закона о издвајању 60 милијарди долара за подршку Украјини од јесени „заглавио“ у Конгресу, значајно ограничавајући снабдевање.
Европски званичници су забринути да би праћење Трамповог плана могло значити да Украјина изгуби део територије.
Трамп је више пута рекао да би, да је председник, решио конфликт у Украјини што је пре могуће. У интервјуу за Фокс Њуз прошлог јула, рекао је да ће прво контактирати Путина и Зеленског.
„Рекао бих Зеленском: доста, треба да се договорите. Рећи ћу Путину: ако се не договорите, ми ћемо Украјини дати много, више него што су икада имали, ако морамо“, рекао је бивши председник.
Вашингтон пост је 7. априла писао да је Трамп у приватном разговору говорио о плану за окончање сукоба у Украјини, који подразумева притисак на Кијев да уступи Крим и Донбас Москви.
Саветник Трампове кампање Џејсон Милер назвао је то „лажним вестима“.
Москва је више пута изјављивала да је отворена за преговоре, али под сопственим условима, укључујући и признавање нових територија.
Кијев инсистира на враћању граница из 1991. и повлачењу руских трупа. Украјинска страна је истакла да неће замрзнути сукоб и да неће одустати од захтева за враћање територија.
Европске дипломате у Вашингтону грчевито раде на организовању састанака са савезницима Доналда Трампа док се припремају за његов потенцијални повратак у Белу кућу, кажу за Си-Ен-Ен извори упознати са тим напорима.
НАТО разматра опције да ојача дугорочну подршку Украјини због забринутости да ће Трамп победити на изборима у новембру.
У Бриселу, званичници ЕУ заузети су тражењем начина да искористе 300 милијарди долара имовине руске Централне банке која је замрзнута на Западу откако је Русија напала Украјину у фебруару 2022.
Британски министар спољних послова Дејвид Камерон састао се са Трампом у клубу Мар-а-Лаго у Јужној Флориди у понедељак увече. Портпарол британске владе назвао је то „стандардном праксом“ за ангажовање министара и опозиционих кандидата партнерских земаља.
Камерон и Трамп су разговарали о потрошњи НАТО-а за одбрану, предстојећим изборима у САД и Великој Британији, Брегзиту и „окончању убијања у Украјини“, током заједничке вечере, према саопштењу из Трампове кампање.
Камерон је одбио да улази у детаље састанка, али је рекао да је подршка Украјини „инвестиција у безбедност САД“ и „добра за америчке послове“.
Камерон би ове недеље требало да се ове недеље у Вашингтону састане са државним секретаром Ентонијем Блинкеном.
Европљани су забринути да би долазак Трампа на власт могао значити да Украјина изгуби део територије, али би крајњи циљ био да се оконча губитак живота.
„Ако Украјина жели континуирану помоћ, морају да седну и преговарају, а ако Русија не жели да дамо велику количину нове подршке Украјини, онда морају да седну и преговарају. То не значи попустити Украјини или дати Путину све што он жели“, рекао је извор упознат са плановима бившег председника.
Преузмите андроид апликацију.
