Читање књиге пред спавање многима делује као навика из времена пре мобилних телефона и друштвених мрежа. Међутим, управо тих пола сата без екрана може да помогне да се ум смири и организам припреми за сан. Новинарка која воли овакве експерименте и о њима пише искрено, одлучила је да седам вечери заредом чита по 30 минута пред одлазак на спавање и прати како ће ова промена утицати на њен сан.
Подсећање на стара времена и студентске дане: Намера – боља хигијена сна
Некада је читала књиге испод покривача уз батеријску лампу, остајала будна дуго након времена предвиђеног за спавање и редовно одлазила у библиотеку. А онда су студентске обавезе, одрасло доба и свакодневно гледање у екране полако потиснули ту навику. У покушају да побољша хигијену сна, новинарка Сиан Фергусон одлучила је да провери може ли повратак књигама да промени њену вечерњу рутину и реши проблеме са несаницом.
Експеримент је био једноставан: 30 минута читања сваке вечери током једне недеље, без телефона и других екрана, искључиво из штампане књиге. Остале вечерње навике није мењала. Сваког дана пратила је колико јој је времена потребно да заспи, колико се одморно осећа и да ли је пред спавање опуштенија.
Прво вече показало је колико смо се навикли на телефон
Прве вечери највећи проблем није представљало читање, већ одвајање од екрана. Иако јој књига није била досадна, ауторка је често проверавала колико је времена прошло. Имала је утисак као да се њена пажња, навикнута на непрекидно скроловање, одвикла од тога да се дуже задржи на само једној активности.
Већ друге вечери ситуација се променила. Жеља да провери друштвене мреже и даље је постојала, али ју је лакше контролисала. Читање јој више није деловало као обавеза, већ као начин да се „уземљи“ и прекине ток вечерњег скроловања. Када је угасила светло, приметила је да јој је тело опуштеније. Није заспала истог тренутка, али се знатно мање превртала по кревету.
После неколико дана почела је да се радује вечерњем читању
Треће и четврто вече донели су још једну промену: читање више није било експеримент који мора да спроведе, већ део вечери којем се радовала. Смањила се и напетост коју је осећала пред спавање. Више није имала тако снажан порив да проверава поруке или погледа још један видео на друштвеним мрежама.
Проблеми са успављивањем нису потпуно нестали. Једне вечери поново се јавио њен уобичајени образац несанице, али је приметила важну разлику: била је мирнија, мање фрустрирана и није осећала ону карактеристичну вечерњу пренадраженост. То је можда и најважније запажање њеног седмодневног експеримента – читање није „излечило“ несаницу, али је променило стање у којем је одлазила на спавање.
Сан није сваке ноћи био бољи
Резултати нису били савршени, што ово искуство чини још занимљивијим. Пете вечери толико ју је привукла нова књига да је размишљала да настави да чита и после времена када је планирала да заспи. Те ноћи није нарочито добро спавала и пробудила се уморна. До краја недеље ипак је приметила да јој је укупан квалитет сна био бољи, а вечерње читање постало је ритуал уз који се осећала смиреније.
Другим речима, књига није деловала као таблета за спавање. Није сваке вечери заспала брзо нити се сваког јутра будила потпуно одморна. Најизраженија промена била је у томе што је пред одлазак у кревет осећала мање менталне буке и напетости.
Истраживање: Људи који су читали пред спавање пријавили су бољи сан
Искуство једне особе, наравно, не представља научни доказ да ће читање побољшати сан код свих људи. Ипак, постоје и истраживања која указују на могућу корист. У онлине истраживању из 2021. године испитаници који су читали књигу пред спавање чешће су пријављивали побољшање квалитета сна.
Важно је, међутим, направити разлику између субјективно бољег сна и лечења поремећаја спавања. Вечерње читање може да буде део здраве рутине, али није терапија за хроничну несаницу нити може да замени стручну процену када проблеми са спавањем дуго трају.
Зашто је телефон пред спавање другачији од књиге
Један од могућих разлога због којих је ауторка експеримента била смиренија можда није само то што је почела да чита, већ и то што је тих 30 минута престала да користи телефон. Електронски уређаји могу негативно да утичу на сан, а проблем није само светлост екрана.
Светлост је један од важних сигнала који помажу организму да усклади циклус будности и спавања. Излагање светлости у вечерњим сатима може да утиче на лучење мелатонина, хормона који учествује у регулацији ритма спавања и будности. Али, постоји још један проблем – оно што гледамо на телефону.
Вести, пословне поруке, друштвене мреже или садржаји који изазивају узнемиреност могу да подстакну стрес и одржавају организам у стању повећане будности управо онда када би требало постепено да се смирује. Књига, уз дискретно светло лампе, може да смањи и светлосну и садржајну стимулацију којој смо изложени пред одлазак на спавање.
Књига не може да замени добру хигијену сна
Читање може да буде користан део вечерње рутине, али не треба очекивати да надокнади лоше навике које ремете сан. Мрачна, тиха и пријатно расхлађена просторија, удобан положај, редован ритам одласка на спавање и смањивање стимулације у вечерњим сатима остају важни елементи хигијене сна.
Зато 30 минута са књигом не треба посматрати као трик против несанице, већ као један од начина да направимо јаснију границу између активног дела дана и времена предвиђеног за одмор.
Шта се догодило после седам дана
На крају недеље ауторка није могла да каже да је читање решило њене проблеме са несаницом. Могла је, међутим, да примети нешто друго: увече је била мирнија, мање напета и мање привучена непрекидним скроловањем. Читање јој је помогло да се одвоји од свакодневне стимулације и поново усмери пажњу на само једну активност. Истовремено је поново открила задовољство у навици коју је током година изгубила.
Зато је одлучила да настави да чита пред спавање, чак и ако то не буде пуних 30 минута сваке вечери. Можда је управо у томе и најреалнија порука овог малог експеримента: књига није лек за несаницу, али може да буде добар сигнал мозгу да је дан завршен и да је време да се темпо успори.
Преузмите андроид апликацију.
