Један од највећих лиричара у Србији, Чика Јова Змај, је пролазио кроз животне олује. Осим што је био први песник за децу, био је правник, новинар, уредник, лекар и политичар. Живео је као прави витез речи.
КАКО ЈЕ ДОБИО НАДИМАК ЗМАЈ?
Иако би многи помислили да надимак „Змај“ има везе с митолошким бићем, у случају Јована Јовановића, познатог као Чика Јова Змај, ствар је мало другачија. Овај надимак крије своју причу у датуму 3. мај.
Мајска скупштина 1848. године у Сремским Карловцима била је значајан догађај за Српску Војводину. На том скупу је званично призната аутономија Срба у оквиру Аустријског царства. Јован Јовановић, близак Светозару Милетићу и присталица аутономије, основао је часопис као омаж овом догађају.
Назвао га је „Змај“ у част 3. маја, датума кад је скупштина завршена.
Змајева поезија је мост између класичног и модерног. У његовим стиховима пулсира љубав према породици, а посебно према супрузи Ружи Личанин.
Брак с њом донео му је петоро деце и инспирацију за најлепше љубавне песме. Нажалост, смрт је однела све које је волео, остављајући га без породице.
Уместо да поклекне пред трагедијама, Змај је пронашао снагу да пише најлепше дечије песме. Његове песме, попут „Ђулића“ и „Ђулица увеоци“, постале су неизоставан део одрастања многих генерација.
Чика Јова нас учи да у свет треба гледати с позитивне стране и никада не одустајати. Из трагедија је издигао оптимизам и постао најбољи пријатељ најмлађих. Кроз све што је прошао, оставио нам је наслеђе које ће вечно живети, баш као и његов змајевити надимак.
„Slon“ starih novosadskih tabli sa V12 motorom pored traktora čeka bolje dane (FOTO)
Преузмите андроид апликацију.
